Toma Raspasani

From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search
don
Toma Raspasani
Born 1648
Skopska Crna Gora
Ethnicity Albanian
Education Primary-, and theological school in Janjevo
Occupation
Employer Piccolomini
Veterani
Known for Organizing pro-Austrian Albanian rebels in Kosovo during Great Turkish War
Movement pro-Austrian
Religion Roman Catholic
Denomination Franciscan

Toma Raspasani (Italian: Tomasso Raspassani, c. 1648-17??) was an Albanian Franciscan monk and vicar, subordinate Pjetër Bogdani, Archbishop of Skopje, with whom he organized an Albanian pro-Austrian movement that would fight in the Great Turkish War against the Ottoman Empire.

Life[edit]

He was born in 1648.[1][2] His definite birthplace has not been established, and it is thought to have been in either Skopska Crna Gora, the surroundings of Prizren or Peć.[1][2] According to British author Noel Malcolm it was Skopska Crna Gora.[3] At the time these were part of the Ottoman Sanjak of Üsküb and Sanjak of Prizren. He most likely enrolled in the primary school and theological school of Janjevo.[1][2] After studying in Italy he was appointed parish priest in Prizren in 1679.[3] According to different sources, he spoke Albanian, Serbian, Latin and Italian.

With the outbreak of the Great Turkish War, the Austrian Empire sought allies in Southeastern Europe. On November 1,[4] or November 6, General Enea Silvio Piccolomini reached Prizren, where he according to sources was received by "an archbishop and a patriarch".[5] This has been interpreted as being Albanian Catholic Pjetër Bogdani, Archbishop of Skopje, and Arsenije III Čarnojević, the Patriarch of Serbs.[4][6][7] Piccolomini consulted with Patriarch Arsenije and Archbishop Bogdani about the organization of newly recruited rebels and providing food for them, and Raspasani helped Piccolomini a lot, as the negotiations went through him as he knew Latin and Italian.[8] According to Malcolm, the patriarch could not have been the Serbian Patriarch, since "he was absent from the region at that time".[5] Pjetër Bogdani seemed to have played the leading role in organizing the Albanian pro-Austrian movement in the region, while Raspasani was also prominent.[3] According to some sources, Raspasani was the one who in fact gathered the Albanians by himself.[7]

Piccolomini died in Prizren of plague on November 9, 1689, during negotiations.[9] Veterani succeeded Piccolomini.[9] Raspasani substituted the deceased Bogdani (1689†) as the leader of the Albanian movement.[10]

The Austrians began fortifying Niš,[when?] and Lieutenant colonel Antonije Znorić returned from Belgrade to Niš with 2,500 infantry of the Serbian Militia after the order of Veterani; Raspasani was also with them, as a translator.[11][12]

Raspasani wrote in 1693 that many of the Catholics of Kosovo had left for Budapest, "where most of them died, some of hunger, others of disease".[13]

References[edit]

  1. ^ a b c Andrić 1991, p. 295: "Тома Распасановић, рођен око 1648. године (можда у Скопској Црној гори или у околини Призрена или Пећи, што још није сасвим сигурно утврђено) завршио је основну, мисионарску, школу вероватно у Јањеву, на 72 МЈсћае1"
  2. ^ a b c Österreichisches Staatsarchiv (1960). Mitteilungen des österreichischen Staatsarchivs, Volume 13. Österreichische Staatsdruckerei. pp. 220, 221, 228; p. 221. "Toma Raspasanovic, geboren um 1648 (im Bergland um Üsküb oder in der Umgebung von Prizren oder Ipek, was noch nicht eindeutig geklärt wurde), besuchte die Volks- und Missionärsschule vermutlich in Janjevo auf dem Amselfeld." 
  3. ^ a b c Malcolm 1998, p. 148
  4. ^ a b Marko Jačov (2001). L'Europa tra conquiste ottomane e Leghe Sante. Biblioteca Apostolica Vaticana. p. 131. "Non soltanto il patriarca serbo, Arsenije Carnojevic, ma anche l'arcivescovo cattolico di Scopie, Pietro Bogdani, ei "capi delle vicine nazioni" accolsero il generale Piccolomini il 1 novembre 1689 a Prizren, una volta sede del re e poi" 
  5. ^ a b Forcade 2008, p. 75: "Puis le 6 novembre, Piccolomini est entre a Prizren ou il a ete recu, disent les sources, par « un archeveque et patriarche ». Est-ce l'archevê que catholique albanais Bogdani ? Il est, en revanche, certain (comme l'a montré l'historien britannique Noël Malcolm) que ce ne peut être le patriarche serbe orthodoxe Arsène III Cernojevic, absent de la region a cette date... Toujours est-il que le clergé catholique, Bogdani et un de ses collaborateurs Toma Raspasani, favorise le ralliement des Albanais à l'empereur."
  6. ^ Šufflay 1925, p. 67: "kad je austrijska vojska (1689) pro* drla duboko u Balkan. Tada je pri zadobivanju Arbanasa za ustanak proti Turcima stekao najviše zasluge Franjevac Toma Rospasari, dok je vodja srpskih ustaša bio pećki patrijarh Arse* nije III."
  7. ^ a b Društvo istoričara SR Srbije 1959, p. 134: "да су прегово- рима у Призрену, истина, присуствовали и патријарх Арсеније и Петар Богдани са својим викаром дон Томом, али да је дон Тома био тај који је „целу ову тако успешну (1) акцију око придобијања Арбанаса, водио."
  8. ^ Društvo istoričara SR Srbije 1959, p. 147: "Пиколомини се саветовао из болесничке постеље са патријархом Арсенијем III и скоп- ским надбискупом Богданијем о уређењу новопридошлих устаника, о њи- ховој исхрани итд. Том приликом викар скопског надбискупа дон Тома Распасановић много помогао генералу Пиколинију, јер су преко њега вођени преговори пошто је он знао латински и талијански"
  9. ^ a b Društvo istoričara SR Srbije 1959, p. 135
  10. ^ Bexheti, Nuri. Der "Große Türkenkrieg" und die Albaner: Die militärische Präsenz der Balkanvölker am "Großen Türkenkrieg" (1683-1699) Suedwestdeutscher Verlag 2009. 
  11. ^ Radovan Samardžić (1981). Istorija srpskog naroda, Volume 3, Part 1. Srpska knjiiževna zadruga. p. 523. "Аустријанци су почели да утврђују Ниш, а потпу- ковник Антоније Знорић се по Ветеранијевом наређењу вратио из Београда у Ниш са 2.500 пешака Српске милиције; с њима је био и Распасановић као тумач јер је говорио" 
  12. ^ Stefan Čakić (1982). Velika seoba Srba 1689/90 i patrijarh Arsenije III Crnojević. "Dobra vest". pp. 101–102. "Из Београда је заједно са српском милицијом отишао у Ниш по наређењу генерала Ветеранија, коме је, по дон Томином казивању, био потребан због знања српског и арбанашког језика" 
  13. ^ Malcolm 1998, p. 162

Sources[edit]