Kučuk-Alija

From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to navigation Jump to search
Kučuk-Alija
Dahias & Mustapha Pasa.jpg
Kučuk Alija kills Hadži Mustafa Pasha in Belgrade, 15 December 1801 (1802 engraving)
Birth nameAlija Đevrlić (Алија Ђеврлић)
BornRudnik, Sanjak of Smederevo, Ottoman Empire (modern-day Serbia)
Died5 August 1804
Ada Kaleh, Ottoman Empire
AllegianceOttoman Empire (1799–1801)
"Dahije" (1801–04)
Service/branchJanissary
Rank
Commands held

Kučuk-Alija (Serbian Cyrillic: Кучук-Алија, Turkish: Küçük Ali; fl. 1801 – 5 August 1804) was a janissary, mutesellim of Kragujevac and one of four Dahiyas (leaders of rebel janissarys) who controlled the Sanjak of Smederevo (aka "Belgrade Pashalik") in the period between 15 December 1801 (when he killed Belgrade's vizier Hadži Mustafa Pasha) and the beginning of the First Serbian Uprising in Spring 1804.[1] He was a brother of Sali Aga, a mutesellim of Rudnik Ottoman nahiyah at the beginning of 19th century.

Biography[edit]

Alija was born in the Rudnik nahija and belonged to the Đevrlić family. He advanced in Ottoman service from regular janissary to the position of mutesellim of Kragujevac.[2] Recruited from the local Muslim population, he was a Yamak.

Together with other renegade janissaries, Alija captured Hadži Mustafa Pasha, the Vizier of Belgrade, in October 1801 and killed him on 15 December 1801 in the Belgrade Fortress.[3] After the murder, Alija became one of four leaders, known as dahije, who ruled the Sanjak of Smederevo (also known as the Belgrade Pashalik), alongside Aganlija, Mula Jusuf and Mehmed-aga Fočić. His wife was the sister of one of his military commanders.[4]

In early March 1804,[5] at the beginning of the First Serbian Uprising, rebels besieged Rudnik which was under control of Sali Aga, Kuchuk's brother. When four dahiyahs were informed about the rebellion they agreed that Kuchuk Ali should go from Belgrade to Rudnik with 600 janissaries to release Rudnik from siege and to advance with his forces to Šabac through Valjevo, while Belgrade was left under protection of three remaining dahiyahs.[6] According to some sources Kuchuk Ali had intention to first go to Kragujevac to gather more forces[7] then to Jagodina to hire Halil Gušanac and his Arnauts and then to attack rebels.[8] Gušanac with 1,600 Arnauts and Krdžalijas were sent by Osman Pazvantoğlu to help dahiyah in suppressing the rebellion.[9]

When Kuchuk Ali advanced toward south he did not have information that rebels already captured Rudnik on 11 March.[10][11] He attacked Karađorđe who was with Janko Katić and around hundred rebels in Vrbica, waiting for other rebels to join them.[12] Kuchuk Ali was informed about Karađorđe's position by knez Maksim from Guberevac who was later killed by the rebels because of his treason. Karađorđe and his forces fled from the battle. After battle in Vrbica Kuchuk Ali and his horsemen continued their journey through Šumadija and reached Ćuprija and Jagodina via Kragujevac[13] on 15 March 1804.[14] The rebels followed him and captured Kragujevac on 4 April 1804 after Kuchuk Ali already left it, taking 200 janissaries from Kragujevac with him.[15]

The rebels attacked Kuchuk's forces near Avala and inflicted significant casualties to them.[16]

Kučuk Alija and other dahiyas fled from Belgrade abandoning their followers and went by boats to Ada Kaleh island on the Danube. The rebel forces led by Milenko Stojković soon captured and executed them, with full knowledge and approval of the Ottoman authorities.[17] Their bodies were decapitated and their heads (without head of Aganlija which was mistakenly dropped into Danube) were taken to the rebel camp on Vračar in Belgrade.[18]

References[edit]

  1. ^ Biografije. Matica Srpska. p. 11. Алија Ђеврлић (Кучук-Алија), јаничар, муселим, дахија (Рудник, ? — Ада Кале на Дунаву, 5/6. VIII 1804)
  2. ^ Bakić, Dragoljub N. (1972). Pet vekova Kragujevca: Članci i uspomene, prevodi i prepiska. Narodna biblioteka "Vuk Karadžić. Крагујевац је и даље био седиште турске власти, кадије и муселима. У њему је као муселим (представник полицијске власти) био једно време и један од злогласних београдских дахија Кучук Алија
  3. ^ Ćorović, Vladimir. "Istorija srpskog naroda". Ars Libri. Retrieved December 7, 2012. janjičari ga 15. decembra 1801. ubiše u beogradskom gradu. Potom uzeše vlast u svoje ruke, spremni da je brane svima sredstvima. Kao glavne njihove vođe istakoše se četiri dahije: Kučuk Alija, pašin ubica, Aganlija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić.
  4. ^ Bašić, Husein (2000). Pusto tursko. Almanah. p. 111. Žena tog Kučuk-Alije bila je rođena sestra zapovjedinika njegovih jerlu-nefera, čijom su zaslugom pohvatani, i koji je stradao u borbi, utopivši se u Dunavu, pošto ga je Kučuk-Alija, iako savladan i vezan, gurnuo glavom preko ivice lađe.
  5. ^ Đorđević, Miroslav (1967). Oslobodilački rat srpskih ustanika, 1804-1806. Vojnoizdavački zavod. p. 94. Карађорђе је са устаничком војском стигао под Рудник првих дана марта и опколио га
  6. ^ Đorđević, Miroslav R. (1979). Srbija u ustanku 1804-1813. Belgrade: Rad. p. 84. У то време је дахија Кучук Алија са 600 јаничара кренуо из Београда како би, према првобитном плану, ослободио Рудник опсаде, а затим наступао преко Ваљева ка Шапцу.
  7. ^ Bakić, Dragoljub N. (1972). Pet vekova Kragujevca: Članci i uspomene, prevodi i prepiska. Narodna biblioteka "Vuk Karadžić. Због тога је дахија Кучук Алија требало да дође из Београда у Крагујевац да прикупи крагујевачке Турке, да крене са њима према Јагодини да би ... На путу за Крагујевац Кучук Алија се сукоби у Врбици
  8. ^ Baranin, Dušan (1968). Book 2 of Sabrana dela Dušana Baranina. Vuk Karadžić. p. 255. Да Кучук Алија оде на Мораву, најми Гушанца и Арнауте и отуда нападне.
  9. ^ Jakšić, Grgur (1927). Evropa i vaskrs Srbije. p. 23. Баш у то доба Гушанац Алија, који је био послат од Пазван Оглуа у помоћ дахијама, стигао је у Јагодину са 1600 одабраних људи, Арнаута и Крџалија.
  10. ^ Hadžić, Jovan (2010) [1862]. Ustanak srbski pod Crnym Đorđem: prve tri godine. Ariadna. p. 26. ISBN 9788691178338. Карађорђе сад потегне бика И тако и учиии Рудник 28 Фебр 1804
  11. ^ Đorđević, Miroslav (1967). Oslobodilački rat srpskih ustanika, 1804-1806. Vojnoizdavački zavod. p. 105. Наступајући према Руднику, Кучук-Алија није знао да је Рудник већ у устаничким рукама
  12. ^ Stevanović, Miladin (2005). Stanoje Glavaš. Knjiga-komerc. p. 130. ... марта, поред Карађорђа био стигао још само Јанко Катић са својим момцима. Ту су чекали да се окупи остала војска. Када су се Кучук Алија и његови јаничари приближили Врбници, опазе их Карађорђеви и Катићеви момци који су са брега испред Врбице посматрали пут и обезбеђивали...
  13. ^ Čubrilović, Vasa (1974). Istorija Beograda, Volume 2. Srpska akademija nauka i umetnosti. Otdeljenje istorijskikh nauka. p. 11. Пошто је чуо да је Рудник већ пао, Кучук Алија је отишао преко Крагујевца Јагодини на састанак са Гушанац Халилом.
  14. ^ Srejović, Dragoslav; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1981). Istorija srpskog naroda: knj. Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, 1804-1878 (2 v.). Srpska književna zadruga. p. 29.
  15. ^ Srejović, Dragoslav; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1981). Istorija srpskog naroda: knj. Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, 1804-1878 (2 v.). Srpska književna zadruga. p. 29. Гонећи Кучук Алију, устаници су под Карађорђевом командом заузели Крагујевац 23. марта (4. априла по новом календару), одакле је Кучук Алија извео две стотине Турака и отишао у Јагодину да створи базу за даље ...
  16. ^ Đorđević, Miroslav R. (1979). Srbija u ustanku 1804-1813. Belgrade: Rad. p. 84. Недалеко од Авале устаници су Кучук-Алијиним четама нанели доста губитака
  17. ^ The Ottoman Empire and the Serb Uprising, S J Shaw in The First Serb Uprising1804-1813 Ed W Vucinich p80
  18. ^ Nikolić, Dejan (2000). Srpske vojskovođe. Narodna biblioteka "Resavska škola". p. 102.