Милорад Додик

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Милорад Додик
Милорад Додик (2024)
Лични подаци
Датум рођења(1959-03-12)12. март 1959. (65 год.)
Мјесто рођењаБања Лука, НР БиХ, ФНР Југославија
ДржављанствоРепублика Српска, БиХ
Србија[1]
УниверзитетУниверзитет у Београду
ПрофесијаПолитиколог
Породица
СупружникСњежана Додик
Дјеца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Савез независних социјалдемократа (1996—)
Нестраначки политичар
(1991—1996)
Савез реформских снага Југославије
(1990—1991)
Савез комуниста Југославије
(до 1990)
Тренутна функција
Функцију обавља од 15. новембра 2022.
ИзбориИзбори 2022.
ПотпредсједникЋамил Дураковић
Давор Прањић
ПретходникЖељка Цвијановић
20. новембра 2018. — 15. новембра 2022.
ИзбориИзбори 2018.
ПретходникМладен Иванић
НасљедникЖељка Цвијановић
28. новембар 2006. — 15. новембар 2010.
ИзбориИзбори за народне посланике Републике Српске 2006.
ПретходникПеро Букејловић
НасљедникАлександар Џомбић
18. јануар 1998. — 12. јануар 2001.
ИзбориИзбори за народне посланике Републике Српске 1997.
Реизбор(и)Избори за народне посланике Републике Српске 1998.
ПретходникГојко Кличковић
НасљедникМладен Иванић
Потпис
Босна и Херцеговина
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Босне и Херцеговине
Устав
Дејтонски споразум
Уставни суд
Високи представник
Кристијан Шмит (оспорено)
Предсједништво
Жељко Комшић (ДФ) [предсједавајући]
Денис Бећировић (СДП БиХ) [члан]
Жељка Цвијановић (СНСД) [члан]
Парламентарна скупштина
Представнички дом
Дом народа
Савјет министара
Предсједавајући:
Борјана Кришто
Министарства:
Одбрана
Безбједност
Спољни послови
Цивилни послови
Правда
Финансије
Спољна трговина
Комуникације и транспорт
Људска права и избјеглице
Судска власт
Суд
Тужилаштво
Високи судски и тужилачки савјет
Избори
Локални 2020.
Општи 2022.
Административна подјела
Ентитети:
Федерација Босне и Херцеговине
({{политика}})
Република Српска
({{политика}})
Брчко Дистрикт

Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959) српски је политичар и политиколог. Тренутни је предсједник Републике Српске и предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Владе Републике Српске.

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања, као што је награда Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба од стране јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти и Орден Републике Србије на великој огрлици.[2]

Дјетињство и образовање

Милорад Додик је рођен 12. марта 1959. године у Бањој Луци, као син Богољуба и Мире Додик. Живио је у Лакташима, гдје је похађао основну школу. Године 1978, завршио је Пољопривредну средњу школу у Бањој Луци; послије овога се уписао на ФПН Универзитета у Београду, на којем је дипломирао 1983. године.[3]

Политичка каријера

Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СР Босни и Херцеговини изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то вријеме, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српске демократске странке — која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.

Године 1996, послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа и Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.

Премијерски мандати

Милорад Додик је обављао функцију предсједника Владе Републике Српске у три мандата.

Дана 18. јануара 1998. године Народна скупштина Републике Српске је изабрала Владу Републике Српске на чијем челу се нашао Милорад Додик, на предлог тадашњег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић. Додикова странка је на парламентарним изборима 1998. освојила тек 6 мандата, далеко иза СДС-а који је освојио 19 мандата. Ипак, Високи представник за БиХ Карлос Вестендорп и западне силе су жељели да Додик остане на мјесту предсједника владе, условљавајући даљу финансијску помоћ Републици Српској његовим реизбором.[4] Додик је на мјесту премијера Републике Српске остао до 12. јануара 2001. године.

Двадесет и осмог фебруара 2006. године, Народна скупштина Републике Српске је изабрала Владу Републике Српске на чијем челу се нашао Милорад Додик, на предлог тадашњег предсједника Републике Српске Драгана Чавића.

Након Општих избора у Босни и Херцеговини, одржаних 1. октобра 2006, странка Милорада Додика — Савез независних социјалдемократа — освојила је 43,31% гласова бирача за избор посланика за Народну скупштину РС — односно 41 мјесто у скупштини, као и побједу свог кандидата за предсједника Републике Српске — др Милана Јелића. Након тога, стекли су се сви услови да Милорад Додик, на предлог Милана Јелића, без проблема буде поново изабран за премијера РС. Нова, дванаеста влада РС изабрана је на сједници НСРС одржаној 29. новембра 2006. године.

Предсједнички мандати

Милорад Додик је побиједио на изборима за предсједника Републике Српске 2010. са добијених 51% гласова. Дана 15. новембра 2010. године званично је ступио на дужност предсједника Републике Српске, положивши заклетву пред Народном скупштином Републике Српске. Вјерски обред инаугурације је обављен 15. новембра 2010. године у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци. Приликом обреда инаугурације, предсједник РС Милорад Додик је положио заклетву.

Био је тужен због изјава и ставова по питауњ појединих ратних злочина на територији Босне и Херцеговине.[5]

На изборима одржаним 12. октобра 2014. са добијених 45,39% гласова по други пут је побиједио Огњена Тадића који је добио подршку 44,28% гласова, и мандат му се продужио до 2018. године.[6]

Додик је више пута вербално нападао новинаре различитих медијских кућа,[7][8] а новинарима Алтернативне телевизије је забрањено присуство у изборном штабу СНСД послије избора у октобру исте године.[9][10]

Највећа изборна побједа (2018)

На Општим изборима у БиХ 2018. због уставног ограничења могућности три узастопна мандата на мјесту предсједника Републике Српске, по први пут се кандидовао, и однио најубједљивију побједу за мјесто српског члана Предсједништва БиХ, са остварених 368.210 гласова; то је уједно, не рачунајући прве послијератне изборе, и највећи појединачни број гласова за позицију у Предсједништву БиХ од свих дотадашњих чланова и из свих народа.[11]

Крајем септембра 2023. једногласно је реизабран за предсједника СНСД.[12]

Ангажман у спорту

У млађим данима се бави активно кошарком играјући у КК Поткозарје, а касније и у КК Полет. Милорад Додик је више од десет година био предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.[13] Неријетко га се може видјети на спортским манифестацијама у Србији[14] и Републици Српској а у функцији предсједника РС иницирао је и неколико пројеката сарадње између различитих гранских спортских савеза Србије и Републике Српске.[15] Иако је много пута са различитих позиција власти у Републици Српској помагао новчаним донацијама клубове из спортске породице Борац, у јуну 2019. по први пут се из просторија фудбалског клуба Борац обратио медијима и јавно стао иза пројекта „Европски Борац”, најављујући у периоду од шест мјесеци чишћење свих вишедеценијских дуговања која су оптерећивала овај клуб, и стварање клуба способног да се поново бори за трофеје и игра европска такмичења. [16] Исте године, на крају полусезоне предсједник Борца Вицо Зељковић констатовао је да је очишћено 90% дуга, а Борац је годину завршио на диоби другог мјеста у Премијер лиги БиХ. [17]

Приватни живот

Ожењен је Сњежаном с којом има двоје дјеце, сина и ћерку.[3]

Признања

  • Орден Немањића[18]
  • Поводом освештења Саборног храма Христа Спаситеља у Бањој Луци 29. маја 2009. године, као једном од кумова храма, тада предсједнику Владе Републике Српске, Милораду Додику је додијељен Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве.[19]
  • Одлуком Националног савјета безбједности Русије је 6. новембра 2011. одликован је „Орденом Првог степена за заслуге пред отаџбином и козаштвом“.[20]
  • Указом предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 22. новембра 2011, одликован је „Орденом дружбе“ за развој сарадње између Руске Федерације и Босне и Херцеговине.[21] Орден му је уручен 9. јануара 2012, на Дан и Крсну славу Републике Српске.[22]
  • Споменица Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој пише: „У знак поштовања и захвалности за залагање и допринос његовању просвјете, културе и духовности српске“; Билећа, 28. јуни 2012.
  • Одликовање Фонда јединства православних народа, за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву; 11. март 2014.
  • Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику награду међународног Фонда јединства православних народа за 2013. годину, а које се додјељује у координацији Руске православне цркве и Кабинета предсједника Руске Федерације, ради одавања признања за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву.[2]
  • Орден Светог владике Николаја Епархије ваљевске, 3. мај 2015. године.[23]
  • Орден Светог Симеона Мироточивог Српске православне цркве добио је 8. октобра 2019.[24][25][26]

Галерија

  • Додик (2007)
    Додик (2007)
  • Додик говори на конвенцији у Београду, 2012.
    Додик говори на конвенцији у Београду, 2012.
  • Додик љуби заставу Српске за Дан Републике, 2018.
    Додик љуби заставу Српске за Дан Републике, 2018.
  • Милорад Додик и Владимир Путин 2023.
    Милорад Додик и Владимир Путин 2023.

Види још

Референце

  1. ^ еНовости.инфо. „Додик: држављанин Српске, прије свега”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 23. 12. 2010. 
  2. ^ а б в Patrijarh Kiril nagradio Dodika za promociju hrišćanskih vrijednosti — BiH — Nezavisne novine
  3. ^ а б „Milorad Dodik: Biografija”. CIN. Приступљено 29. 8. 2017. 
  4. ^ Bideleux & Jeffries 2007, стр. 375.
  5. ^ Кривична пријава против Додика. Радио-телевизија Србије, 6. октобар 2009., Приступљено 6. 10. 2009.
  6. ^ Dodik osvojio 45,39, a Tadić 44,28 posto glasova
  7. ^ Б92: „Протест због Додикових увреда“, Приступљено 24. 12. 2010.
  8. ^ Дојче веле: „Суноврат новинарства — пријетња новинару ФТВ“, Приступљено 24. 12. 2010.
  9. ^ Фронтал:„СНСД забранио Алтернативној телевизији присуство у изборном штабу“], Приступљено 24. 12. 2010.
  10. ^ Press Now: „Dodik ontzegt laatste onafhankelijk televisiestation in Republika Srpska toegang tot verkiezingsinformatie“[мртва веза], Приступљено 24. 12. 2010.
  11. ^ ЦИК БиХ, Највећа побједа.
  12. ^ „Додик једногласно реизабран за председника СНСД”. Politika Online. Приступљено 2023-09-30. 
  13. ^ „БИОГРАФИЈА”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 04. 05. 2016. 
  14. ^ пријеми
  15. ^ пријеми МД
  16. ^ Европски Борац, Додик.
  17. ^ Ослобођење, Очишћен дуг Борца.
  18. ^ Rogač, Milijana. „Milorad Dodik”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-08-31. 
  19. ^ „Освештан Храм Христа Спаситеља у Бањалуци”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 08. 11. 2011. 
  20. ^ „Председнику Републике Српске орден првог степена”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 11. 2011. Приступљено 7. 11. 2011. 
  21. ^ УКАЗ Президента РФ от 22.11.2011 N 1517 „О НАГРАЖДЕНИИ ОРДЕНОМ ДРУЖБЫ ДОДИКА М." Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2014), Приступљено 13. 4. 2013.
  22. ^ Уручена одликовања поводом Дана Републике (фото), Приступљено 13. 4. 2013.
  23. ^ Додику уручен орден (Б92, 3. мај 2015)
  24. ^ „Орден Светог Саве патријарху Иринеју и Вучићу – Додику Орден Светог Симеона Мироточивог”. Политика. 8. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  25. ^ „Завет Светог Саве: Свечаном академијом у Центру „Сава“ прослављена 800-годишњица аутокефалности Српске православне цркве”. СПЦ. 9. 10. 2019. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2019. 
  26. ^ „Благословено светосавско јединство Српске православне цркве, Републике Србије и Републике Српске”. СПЦ. 9. 10. 2019. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2019. 
  27. ^ „Вучић уручио одликовања поводом Видовдана”. Politika Online. Приступљено 2021-06-29. 
  28. ^ „Додик одликован Орденом Епархије темишварске”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-08-31. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милорад_Додик&oldid=27541179”