Оријана Фалачи

С Википедије, слободне енциклопедије
Оријана Фалачи
Оријана Фалачи у Техерану 1979. године
Лични подаци
Датум рођења(1929-06-29)29. јун 1929.
Место рођењаФиренца, Италија
Датум смрти15. септембар 2006.(2006-09-15) (77 год.)
Место смртиФиренца, Италија

Оријана Фалачи (итал. Oriana Fallaci; Фиренца, 29. јун 1929 — Фиренца, 15. септембар 2006) била је италијански новинар, писац и политички интервјуиста.[1] Била је партизанка током Другог светског рата и имала дугу и успешну новинарску каријеру. Фалачи је постала позната широм света по својим ратним репортажама и њеним интервјуима са светски познатим лидерима из '60-тих, '70-тих и '80-тих. Где год је било "густо" била је и Оријана Фалачи, та мала, безобразна, храбра жена, која је излуђивала највеће моћнике света. Била је у Бијафри, на Блиском истоку, у Израелу...

Биографија[уреди | уреди извор]

Фалачи је рођена у Фиренци, Италија, 29. јуна 1929.[2] Њен отац, Едуардо Фалачи, столар у Фиренци, био је политички активиста који се трудио да прекине диктатуру италијанског фашистичког лидера, Бенита Мусолинија. Била је у Мексику када су, пре почетка Олимпијаде, започеле жестоке демонстрације у којима је чак два пута озбиљно рањена.[3] Позната је по својим ратним репортажама, као и интервјуима са познатим личностима. Јасер Арафат, Мухамед Реза Пахлави, Хенри Кисинџер, Голда Меир, Вили Брант, Иди Амин, Лех Валенса, Федерико Фелини, Шон Конери су само неки од познатих светских имена са којима је разговарала.[2][4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • I sette peccati di Hollywood, (The Seven Sins of Hollywood preface by Orson Welles), Longanesi (Milan), 1958.
  • Il sesso inutile, viaggio intorno alla donna (The Useless Sex: Voyage around the Woman) Rizzoli, Milan, 1961 (Horizon Press, New York City, 1961).
  • Penelope alla guerra (Penelope at War) Rizzoli, Milan, 1962.
  • Gli antipatici (Limelighters) Rizzoli, Milan, 1963.
  • Se il Sole muore (If the Sun Dies), about the US space program, Rizzoli, Milan, 1966.
  • The Egotists: Sixteen Surprising Interviews Regnery (Chicago), 1968.
  • Niente, e cosí sia (Nothing, and so be it), report on the Vietnam War based on personal experiences. Rizzoli, Milan, 1969
  • Quel giorno sulla Luna Rizzoli, Milan, 1970.
  • Lettera a un bambino mai nato (Letter to a Child Never Born), a dialogue between a mother and her eventually miscarried child. Rizzoli, Milan, 1975.
  • Ittra lil Tarbija li Qatt Ma Twieldet / Lettera a un Bambino Mai Nato, Faraxa Publishing, Malta, 2014.
  • Intervista con la storia (Interview with History, Liveright), a collection of interviews with various political figures Rizzoli, Milan, 1976.
  • Un uomo (A Man), The story of Alexandros Panagoulis, a Greek revolutionary. A novel about a hero who fights alone and to the death for freedom and for truth. Rizzoli, Milan. Paterson, Katherine (1979). El Clan de los Perros. Noguer y Caralt Editores, S. A. ISBN 978-84-279-3854-0. 
  • Insciallah (Inshallah), a fictional account of Italian troops stationed in Lebanon in 1983. Rizzoli, Milan, 1990.
  • La Rabbia e l'Orgoglio (The Rage and the Pride), an expose on Islam. Rizzoli, December. Fallaci, Oriana (2001). The Rage and the Pride. Universe. ISBN 978-0-8478-2504-2. 
  • La Forza della Ragione (The Force of Reason). Rizzoli, April. Fallaci, Oriana (2004). The Force of Reason. Rizzoli. ISBN 978-0-8478-2753-4. 
  • Oriana Fallaci intervista Oriana Fallaci, Fallaci interviews herself on the subject of "Eurabia" and "Islamofascism". (Milan: Corriere della Sera, August 2004).
  • Oriana Fallaci intervista sé stessa – L'Apocalisse (in Italian). An update of the interview with herself. A new, long epilogue is added. Publisher: Rizzoli, November 2004.
  • Un cappello pieno di ciliegie, Rizzoli, 2008. A novel about her ancestors, published two years after her death. Fallaci worked on it for ten years, until the September 11 attacks and her books inspired by them.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је многобројних награда.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Oriana Falači Arhive”. Miba Books (на језику: српски). Приступљено 2024-02-04. 
  2. ^ а б McGregor, Liz; Hooper, John. „Oriana Fallaci”. theguardian. Приступљено 20. 9. 2017. 
  3. ^ Милосављевић, Љубисав; Клем, Валерија. Жене које су мењале свет. Нови Сад: MK Panonia & CIPRI. стр. 110. ISBN 978-86-7568-040-6. 
  4. ^ „Новинар провокатор”. Вашингтон пост. Приступљено 23. 9. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милосављевић, Љубисав; Клем, Валерија. Жене које су мењале свет. Нови Сад: MK Panonia & CIPRI. стр. 110. ISBN 978-86-7568-040-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оријана_Фалачи&oldid=27357161”