User:Obradovic Goran/Zejtinlik
- Незнани туђинче, кад случајно минеш
- Поред овог светог заједничког гроба,
- Знај,овде су нашли вечно уточиште
- Највећи јунаци данашњега доба!
- Родитељ је њихов: храбри српски народ,
- Горостас у светској историјској војни,
- Који је све стазе искушења прошо
- И чији су борци, дивљења достојни!
- Падали од зрна, од глади и жеђи,
- Распињани на крст, на Голготе вису,
- Али чврсту веру у победу крајњу
- Никад, ни за часак, изгубили нису...
- (Verses of the Vojislav Ilić Junior on the chapel of the cemetary in Zejtinlik)
- If you ever, coming from far away,
- Meet this sacred crypt,
- Greet the ones lying here today,
- Finest heroes ever lived.
- All of them were raised by fearless Serbian nation,
- Colossal among World’s history of war,
- Marched through every trail of set upon temptation,
- Worthy of their glory now and ever more.
- Fallen from the bullets, from hunger and thirst,
- On Golgotha mountain crucified and cursed,
- Never have they, even for a single moment,
- Lost their faith in final victory to come.
- translation by Predrag D. Petkovic
Serbian military cemetery in Zejtinlik is placed in Thessaloniki and in this complex are the graves of the Serbian, French, Italian, English and Russian soldiers, killed in the battles and breaketrough of the Thessaloniki front during the First World War. The complex of the cemeteries was built on the location where was the Main field hospital of the Serbian army since 1916. With this hospital was the cemetery, which in time grew into this complex.
Name[edit]
Zejtinlik got name after the Turkish word for ojl (zejtin). In this area, near Thessaloniki, was the oil (zejtin) market in the days of the Ottoman Empire. Although the market is closed, the name remained in use by the local population until the First World War.
Настанак и изградња српског војничког гробља[edit]
After the war, it was decided to make a collective for all the Allied soldiers killed in the Thessaloniki frong. For the location wac chosen the Zejtinlik plateau (in those days, the bare turf near the Thessaloniki) where was the cemetery of the Main military field hospital of the Serbian army.
The preparations for the building of the cemetery started in 1926, when Savo Mihailović was placed on head of the group in charged to collect the remains of the killed warriors sparsed in the vast area of the Thessaloniki front. They visited around 250 cemeteries, exhumated the killed soldiers, and transferred them and their belongings to the place of the future cemetery.
Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов. Сав материјал је за изградњу гробља потицао је из Србије, где претходно и обрађен. Због тога су припреме за почетак градње трајале до 1933. године јер требало припремити велике количине тесаног камена за изградњу маузолеја, капеле и костурнице и око 2 000 мермерних крстова.
Завршни радови изградње отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара. Приведени су крају крајем 1936. године, да би 11. новембра 1936. на Дан примирја у првом светском рату, било обављено је свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом. центар Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7 000 km², а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза.
У изградњи је коришћен камен из Џепа (Момин камен у Србији) за израду маузолеја и крстова, за плоче гранит из Кадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина. Око српског дела гробља посађени су чемпреси који су ту допремљени као младе саднице из Хиландара да би створиле својеврсну вечну стражу палим борцима за слободу. Мозаике на капели је радила позната грчка уметница Воила по мотивима српских средњевековних фресака.
Након изградње гробље је постало стециште како преживелих ратника и породица погинулих, тако захвалних људи из целе земље који су то долазили да би се поклонили сенима оних који су пали на прагу отаџбине за њену слободу. Током кратког низа година у склопу гробља је настао својеврстан музеј предмета, књига и реликвија које су ту доносили посетиоци.
Током Другог светског рата сав терет очувања и одржавања гробља пао је на његовог чувара Ђуру Михаиловића. Он је и поред свих ратних недаћа успео да очува гробље и да од нацистичке пљачке сачува књиге и реликвије (закопавши их на скривеном месту).
Иницијативом и залагањем секретаријата за културу Србије прикупљена су средства за обнову гробља. Радови су изведени у периоду од 25. септембра до 22. октобра 1969,а поред обнове коплекса изграђен је пространи тротоар испред улаза на гробље, а на улазну капију је постављен гвоздени натпис: Српско војничко гробље.
Током вишедеценијског развоја Солун се приширио и данас се српско војничко гробље на Зејтинлику налази у граду у близини једног од градских тргова званог Метакса.
Изглед маузолеја[edit]
Од главног улаза води широка стаза до костурнице са криптом над којом је подигнута капела у модернизованом српско-византијском стилу. На предњој страни маузолеја је мозаик светог архангела Михаила по мотивима фреске из манастира Манасија испод кога су стихови Војислава Илића Млађег (Незнани путниче...) на гранитној плочи. Са друге стране се налази улаз у капелу изнад кога је мозаик великомученика Ђорђа Победоносца, рађен по мотивима фреске из Дечана, испод кога су стихови Војислава Илића Млађег:
- Благо потомству што за
- њима жали
- Јер они беху понос своме
- роду
- Благо и њима јер су славно
- пали
- За Отаџбину и Слободу
Унутрашњост капеле украшена је натписима свих јединица које су учествовале на Солунском фронту и главних бојишта на њему. Натписи су уоквирени орнаментиком у стилу моравске школе. На великом столу у средини крипте смештени су поклони појединаца и установа, међу којима се издвајају фотографије погинулих, грумени земље донети из њиховог родног краја, цедуљице са порукама, крстови, путири, црквене књиге из Хиландара, ... У посебно израђеној стакленој урни (коју је специјално радила Српска фабрика стакла из Параћина) налази се земља узета испод споменика Незнаном јунаку на Авали коју су донели чланови удружења носилаца Албанске споменице. У капели доминира велики полијелеј сачињен од испаљених топовских чаура на Солунском фронту чија маса прелази 200 kg.
Испод платоа на ком је смештена капела налази се крипта. Изнад улаза у крипту су смештени, у каменом грчком крсту, стихови Војислава Илића Млађег:
- Испред врата домовинских
- У победном своме ходу
- Изгибоше исполински
- За јединство и слободу,
- Њина дела славиће се
- До последњих судњих дана,
- Слава јату бесмртника!
- Мир пепелу великана!
Од улаза се степеницама силази у велику просторију у крипти од које води велики ходник до централне просторије од које се рачвају бочни ходници у чијим се зидовима налазе мермерне плоче са именима погинулих који су ту сахрањени. Гробни мир крпите тек с` времена на време ремете звуци песме „Тамо далеко“, како је то рекао Војин Ђорђевић:
- „Нигде прикладније није нашла своје место ова наша изгнаничка песма туге и чежње, као овде у костурници на Зејтинлику.“
Guardians of the cemetary - Mihailovićs[edit]
The first guardian of the cemetery was Savo Mihailović who was in head of the group in charge of the exhumation of the bodies of the Serbian soldiers and transfer to he area of the future military cemetery. Savo Mihailović assembled his dead comrades and then he guarded them until his death in 1928. He lived in the small house built for him and his family inside the cemetery complex. After his death, he as well was buried with his fellow soldiers on this graveyard.
His son, Đuro Mihailović successed him. He guarded the cemetery during the Second World War, and menaged to preserve its relics from the Nazi plunder. Đuro Mihailović died in1961 and he was buried beside his father in Zejtinlik.
Today, the guardian, the host and guide of the Serbian military cemetery in Zejtinlik is the Đorđe Mihailović, the son of Đuro, and the grandson of Savo. He lives in his guardian's house with his family.
Српско гробље (7.441 сахрањени ратник)[edit]
Српско гробље представља централни део комплекса на Зејтинлику. У његовом центру је капела испод које се налази костурница у којој је сахрањено 5.580 српских ратника страдалих на Солунском фронту. Око маузолеја (капеле са костурницом) налази се десет парцела у којима је сахрањено 1440 српских ратника. Поред тога ту су и две заједничке гробнице:
- 78 непознатих српских ратника пренетих са Солунског фронта
- 217 непознатих српских ратника - заробљеника пренетих из Цариграда
У склопу српског гробља налази се тзв. Партизанско гробље на коме је сахрањено 126 интернираца и заробљених партизана који су изгубили животе у нацистичким логорима Павлоу Мела и Харменкај у Солуну током другог светског рата.
French Cemetery (8,098 burried warriors)[edit]
On the French cemetery is placed a chapel in Gothic style, around which are placed the separate graves of the French soldiers. The graves have the stone Latin crosses. There are three monuments:
- Central monument with the number of the buried soldiers
- The great stone cross with inscription: „Eastern army to its dead soldiers“
- Monument of the fallen aviators
Italian cemetery (3,500 burried warriors)[edit]
Italian soldiers are buried in separate graves under the Latin crosses, but the cemetery holds monuments built by the relatives of the soldiers as well. Same as French cemetery, the Italian cemetery has its own chapel.
Енглеско гробље (1.350 сахрањених ратника)[edit]
Над енглеским гробљем доминира споменик, карактеристичан за енглеска војна гробља широм света, иза кога се налазе парцеле у којима су сахрањени борци. Изнад сваког сахрањеног су засађене руже и налази се надгробна плоча (као и на осталим енглеским војним гробљима широм света), за разлику од осталих гробаља на Зејтинлику којима су плоче у облику крста.
Једини крст налази се на надгробном споменику Катарине Харлеј који су подигли српски официри Допунске команде у знак захвалности за све што је током рата учинила за српски народ. Она је током рата била шеф једне од енглеских санитетских мисија, а погинула је у Битољу 1917. године пружајући помоћ током једног од бомбардовања града. На њеном гробу је записано:
Катарина Мери Харлеј, рођена 3. маја 1853. г., умрла у Битољу 7. марта 1917 - жртви светског рата, племенитој Енглескињи, великој добротворки српског народа.
- На твоме гробу уместо
- цвећа
- Српска захвалност вечно
- ће цвати
- За твоја дела и твоје име
- Поколења ће далека знати.
Russian cemetary (493 burried warriors)[edit]
Russian cemetery is built within Serbian cemetery, and on it are buried killed members of the Russian Volunteer Squad which fought on Solun front. On this cemetery once stood a wooden chapel, but it was removed during the reconstruction of the cemetery.