Српски / srpski: Dugi niz godina verovalo se, po ispitivanjima na terenu, da je rimski vojni put Via Millitaris prolazio samo južnom trasom preko Belave. Međutim, zahvaljujući otkriću dela puta i kamenim miljokazima u selu Gradište kod Sićeva na desnoj obali Nišave, sada se sa sigurnošću može tvrditi da je Via Millitaris imao i svoj desni krak pored Nišave idući putem za Gurgusovac (današnji Knjaževac).

Zahvaljujući svom položaju na veoma prometnom putu koji je vekovima povezivao dva kontinenta Evropu i Aziju, dva krajnje različita sveta po nizu elemenata, Pirot, odnosno, njegove preteče, naselja različitih naziva, veličina i funkcija, svedok je burnih istorijskih događaja. Naravno, nisu svi ustanički i ratnički. Bilo je perioda mira, kada se puno gradilo i napredovalo, ali sve to do novog ustanka, do novog rata. Kao da drugačije nije moglo biti. Od najstarijih vremena do naših dana, ljudi i događaji, ispisivali su istoriju našeg grada i našeg kraja. Važni događaji smenjivali su jedni druge. Život je zamirao, ali se ponovo rađao. Vreme ratova, smenjivali su periodi mirovanja, ali gotovo uvek bez pravog blagostanja, jer ni priroda ovde nije posebno darežljiva. Suva leta desetkovala su prinose. Hladnih zima se gotovo ni u jednoj delatnosti nije moglo bogatije privređivati.

Posle svakog rata, grad se obnavljao. Renovirani su oštećeni i građeni novi objekti. Gotovo uvek obnovljeni grad je privlačio ljude iz okoline, te su se oni ovde rado naseljavali. Nedostatak puteva otežavao je kretanje, a malo mostova preko reka i potoka, uslovljavao je traženje dužih pravaca do brodova i plićaka gde su se reke mogle pregaziti. Tragovi materijalne kulture iz dalje i bliže prošlosti svojevrsni su dokazi umeća naših ljudi, načina života i shvatanja prostora koji je oplemenjivan većim i manjim objektima opšteg značaja i trajne vrednosti. Ti nemi spomenici prošlosti osnova su za proučavanje života i rada naših predaka.

Poznato je da su Pirotom i njegovom okolinom vladali Rimljani. Bilo je to u vreme kada je u Naisu (Nišu), kao carskom rimskom gradu stolovao veliki rimski imperator Konstantin. Naravno, vlast Rimljana datira pre Konstantina i traje posle njega. U želji za daljim osvajanjem istoka, što im je polazilo za rukom, duže ili kraće su se zadržavali na pojedinim lokalitetima našeg zavičaja. U pisanim dokumentima i geografskim (saobraćajnim) kartama  itinererima važnih pravaca, jasno je označen naš grad. Još više, na prisustvo starih Rimljana, ukazuju neke građevine. One su vremenom uništene do te mere da se tragovi jedva zapažaju, ali ima i takvih koji odolevaju vremenu i poznati su i van granica našeg zavičaja.

Ovom prilikom ukazujemo na tragove starih rimskih utvrđenja nedaleko od sela Temske i Šugrina, kao i na one kod Sukova i Gradišta. Ima ih i kod Toplog Dola i Staničenja.

Posebno ukazujemo na most na reci Temštici koji se nalazi nizvodno od sela Temske, a samo nekoliko stotina metara uzvodno od ušća Temštice (Visočice) u Nišavu, naspram Saničenja. Sa puta Pirot Niš, most na Temštici se lepo vidi. Danas nije u upotrebi jer je drveni deo mosta srušen a kako je most pod zaštitom države, niko sem nje nema prava da vrši dorade na njemu. Osnova mosta i njegove kamene lučne (na svod) konstrukcije datiraju iz doba Rimljana. Za vreme vladavine Turaka, most je delimično obnovljen. Staro rimsko ime mu je zaboravljeno, a nametnuto mu je tursko Begov most. Na kamenu konstrukciju mosta i skladne lukove u njoj, nadovezuje se drvena konstrukcija, koja je mlađa od rimskih temelja i turske rekonstrukcije. Begov most je samo jedna od stranica burne istorije našeg zavičaja, koju treba detaljno izučavati. Ovo i zbog toga što "O ruševinama ispod Begovog mosta, koje sam posetio (kraj avgusta 1871. godine), priča se da je tamo bila velika latinska tvrđava, a ostaci njenih isturenih osmatračnica mogu se videti u gornjem toku Temštice", piše Feliks Kanic.