Süleyman, sanjak-bey of Scutari
Süleyman | |
|---|---|
| Governor of Scutari | |
| Reign | |
| Born | Ottoman Empire |
Süleyman Pasha (Template:Lang-tr)[a] was the Albanian Ottoman sanjak-bey of Scutari and a Vizier.
History
As soon as he was appointed sanjak-bey of Scutari, he paid attention to the Montenegro Vilayet.[1] He was aware of the relation between the Montenegrins and the Republic of Venice.[1] After hearing of talks between Metropolitan Rufim Boljević and provveditore Zeno, he tried by all means to break that alliance and to separate the Montenegrins and Brđani from the Venetians.[2]
During the Great Turkish War, in 1685, he led a contingent that approached Cetinje,[3] and on the way clashed with hajduks in Venetian service under the command of Bajo Pivljanin at the hill of Vrtijeljka (in the Battle of Vrtijeljka), where they annihilated the hajduks.[4] It is claimed that Süleyman managed to penetrate into Cetinje only with the help of the Brđani, who were in feud with the Montenegrin tribes.[5] Afterwards, the victorious Ottomans paraded with 500 severed heads through Cetinje,[6] and also attacked the Cetinje monastery and the palace of Ivan Crnojević.[7] Süleyman had Bajo's head sent to the Sultan as a trophy.[8] In 1686 he attacked Budva.
In March and May 1688, he attacked the Kuči tribe.[9] The Kuči, under Vojvode Ivan Drekalović, with help from Klimenti and Piperi, destroyed the army of Süleyman, took over Medun and got their hands of large quantities of weapons and equipment.[10]
Süleyman entered Cetinje again in 1692, again with the help of the Brđani, and pushed out the Venetians, reasserting his rule over Montenegro which had been under Venetian protection.[5] At that time, the Brđani had little respect of their co-religious tribal neighbours, as plunder was their main income.[5] He reached an agreement with Venetians with 11 terms under which they were to retreat from Cetinje. However, before leaving, Venetians rigged their former stronghold in monastery with time controlled explosive. The impact later caused heavy havoc among the Ottomans, and Suleyman himself was seriously wounded.[11]
Annotations
- ^ In The Mountain Wreath, he is referred to as Šenćer-paša (Шенћер-паша) and Šenćer vezir (Шенћер везир).[12] In Serbian, he is also referred to as Sulejman-paša Bušatlija (Сулејман-паша Бушатлија), and Sulejman-aga Bušatlija (Сулејман-ага Бушатлија).
References
- ^ a b Stanojević, Gligor; Vasić, Milan (1975). Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. p. 174. OCLC 799489791.
- ^ Velibor V. Džomić (2006). Pravoslavlje u Crnoj Gori. Svetigora.
Када је скадарски паша Сулејман Бушатлија дознао за преговоре владике Рувима и провидура Зена, свим средствима је покушао да разбије тај савез и да Црногорце и Брђане одвоји од Млечана.
- ^ Zbornik za narodni život i običaje južnih slavena. 1930. p. 109.
- ^ Enciklopedija Jugoslavije: Bje-Crn. Jugoslavenski Leksikografski Zavod. 1980. p. 49.
- ^ a b c Karadžić. Vol. 2–4. Štamparija Mate Jovanovnića Beograd. 1900. p. 74.
Дрногорци су пристали уз Турке против Клемената и њихових савезника Врћана20), а седамдесет и две године касније, 1685. год., СулеЈман паша Бушатлија успео је да продре на Цетиње само уз припо- моћ Брђана, који су били у завади с Црногорцима.*7! То исто догодило се 1692. год., кад је Сулејман-пагаа поново изишао на Цетиње, те одатле одагнао Млечиће и умирио Црну Гору, коЈ"а је била пристала под заштиту млетачке републике.*8) 0 вери Бр- ђани су мало водили рачуна, да не нападају на своје саплеме- нике, јер им је плен био главна сврха. Од клементашких пак напада нарочито највише су патили Плаво, Гусиње и православнн живаљ у тим крајевима. Горе сам напоменуо да су се ови спуштали и у пећки крај,и тамо су били толико силни, да су им поједина села и ...
- ^ The South Slav Journal. Dositey Obradovich Circle. 1983. p. 93.
- ^ Peter II (Prince-Bishop of Montenegro) (1905). Gorski vijenac, vladike crnogorskoga. Hrvatska knjižarnica. p. 61.
- ^ Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2007.
Бајо је погинуо у кланцу на Вртијељци око седмог маја 1685. бра- нећи узалуд Турцима продор према Цетињу. Његову главу, као велики трофеј Сулејман-паша Бушатлија ће послати у Цариград
- ^ Zapisi. Vol. 13. Cetinjsko istorijsko društvo. 1940. p. 15.
Марта мјесеца 1688 напао је Сулејман-паша на Куче
- ^ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. pp. 24, 41–45.
- ^ http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/cetinjski_manastir_na_cipuru.htm
- ^ Srpsko učeno društvo (1874). Glasnik Srpskoga učenog društva ... p. 41.