Bogić Vučković
Bogić Vučković | |
|---|---|
 Painting by Arsa Teodorović (1812). | |
| Birth name | Bogić Vučković Petrović Stratimirović |
| Born | Trebinje hinterland, Sanjak of Herzegovina, Bosnia Eyalet, Ottoman Empire (now Bosnia and Herzegovina) |
| Died | Kulpin, Kingdom of Hungary (now Serbia) |
| Allegiance |  Habsburg Monarchy |
| Years of service | 1737–39 |
| Awards | Ennobled |
Bogić Vučković Stratimirović (Serbian Cyrillic: Богић Вучковић Стратимировић, fl. 1735–1745) was a Serbian rebel leader in the Sanjak of Herzegovina who organized an uprising in 1737, during the Austro-Russian–Turkish War (1735–1739). He was from the Trebinje hinterland, in Herzegovina, the son of Vučko Petrović and grandson of Petar Stratimirović.[1] Early on, he moved to the Kingdom of Serbia (1718–1739).[2] He is mentioned in documents as a merchant from Kragujevac.[3] He bought[4] an attestation from the Republic of Ragusa that he descended from Stracimir Balšić, the Lord of Zeta,[5] then appeared in autumn 1737 at the Habsburg deputy commander's office in Sremski Karlovci,[6] with Aleksa Milišević, presenting themselves as nobility[5] and Vučković stressed that he had readied the Montenegrin peoples to help the Austrian Emperor.[4] Vučković and his brothers organized an uprising in Herzegovina in 1737 during Austrian-Turkish conflicts in the Balkans, at the same time helping the Austrians.[1] After the Capture of Belgrade (1739), for their efforts, he and his brothers were awarded Austrian noble titles and granted the village of Kulpin which they settled. Stefan Stratimirović is a descendant of his.
References
[edit]- ^ a b Dušan J. Popović (1963). Srbi u Vojvodini: Od Temis̆varskog sabora, 1790 do Blagoves̆tenskog sabora, 1861. Matica srpska.
Богић Вучковић-Стра- тимировић, син Вучка Петровића а унук Петра Стратимировића, рођен је у Херцеговини. 1737. организовао је са браћом устанак у Херцеговини, по- мажући у исто време аустријску војску у рату против ...
- ^ Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1956.
Када је по- чео аустро-турски рат, његов се син налазио међу онима који су спремали устанак у Херцеговини. Као делегат Херцеговаца код Немаца радио је тада и Богић Петровић (зван и Вучковић и Стратимировић), који је исто ...
- ^ Историски записи. с.н. 1954.
Богић Петровић из Крагујевца
- ^ a b Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Istorija i književnost. Obod. 1996.
... 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузи- јана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и ...
- ^ a b Годишњица Николе Чупића. Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије. 1904.
У њега завист изазивље и Херцеговац Богић Вучковић, који је такођер од Дубровчана добио атестат како води порекло од Страцимира Баошнића, зетског господара, па је с њим отишао ћесару, представио му се како је 1737. год.
- ^ Alija S. Konjhodžić (1974). Spomenica Bratstva: 1954-1974.
У Лангеровој књизи се вели: "У јесен 1737 појавила су се два делегата из Херцего- вине, Богић Вучковић (назван још и Богић Петровић) и Алекса Милишевић код заменика команданта у Карловци- ма, грофа Хсрберстајн-а са ...
Sources
[edit]- Ǵorǵe Ǵ STRATIMIROVIĆ; Bogić Vučković STRATIMIROVIĆ (1901). О Б. В. Стратимировићу.