Прилужје

Прилужје
Прилужје;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	558
Географске карактеристике
Координате	42° 43′ 58″ С; 21° 01′ 33″ И / 42.7328° С; 21.0258° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	516 m
	Прилужје Прилужје на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38213
Позивни број	+383 (0)28
Регистарска ознака	KM

Прилужје (алб. Prelluzhë) је насеље у Општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Прилужје површине 745 ха. Кроз Прилужје протичу две реке: Лаб и Ситница. Село је повезано системом за наводнавање са водоводом из Обилића, кроз село су асфалтиране улице. У селу ради здравствена амбуланта, ветеринарска станица, апотека и пошта као и српска осмогодишња школа Вук Караџић и средња техничка школа Никола Тесла које укупно броје око 500 ученика.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је збијеног типа у равници између реку Ситнице и Лаба. Оранице плодна лукиња на којој успевају све житарице и поврће. Смештено око 14 км југоистично од Вучитрна.

Историја[уреди | уреди извор]

У турском попису области Бранковића из 1455. помиње се као велико село Прилужа са 53 српске куће. У поменику манастира Девича уписани су 1761. и 1775.^[1] Срби дародавци из Прилужа. У овом селу постоји један стариначки род који не памти када су њихови преци досељени, те се сматрају да су од постанка села њихови житељи, а остали су махом дошљаци из разних крајева у току владавине турске империје. На сеоском гробљу, које је старо колико и село, подигнута је мања црква 1969. посвећена св. Недељи. Сматра се да у селу и околини постоје још два црквишта, јер постоје трагови.^[1] Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Српски родови ^[2]

Дикићи (1.1 к., св. Врачи). Преселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830, када је Главотина имала само седам кућа; у Прилужје прешли око 1960. Даља старина им је у Црној Гори.

Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.

Терентићи (4 к., Св. Јован Крститељ). Досељени из Лаба крајем 18. века.

Чунгићи (4 к., Св. Петка)

Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.

Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније отселили у Србију.

Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.

Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.

Митровић (1 к., Св. Лука). Преселио се из Племетине око 1870. Даљом старином је из Црне Горе.

Минићи (2 к., Св. Никола). Преселили се из Лесковчића око 1890.

Ночићи (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Племетине око 1890. Даља старина им је у Бајчини у Лабу.

Дошљаци (4 к., Св. Пантелејмон). Пресељени из Батуса око 1900.

Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.

Роми муслимани

Еминовићи (3 к.) и – Шабановићи (1 к.). Пресељени из Новог Села Мађунског, први око 1895, а други 1933.

Браимовић (1 к.) Пресељен 1931. из Грабовца.

Куртићи (2 к.). „Шетали свуда“. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.

Демографија[уреди | уреди извор]

Број становника на пописима:

Популација (ист.): Прилужје
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	856	996	1.228	1.524	1.958	2.175	558

Еволуција становништва

Национални састав становништва 2011.^[а]

Националност	број
Албанци	267
Срби	215
Роми	67
Ашкалије	8
непознато/друго^[3]	1

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.