Doksim Mihailović

From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search
Vojvoda
Doksim Mihailović
Doksim Mihailović.jpg
Doksim and his wife.
Nickname(s)
Born 20 February 1883
Galičnik, Sanjak of Dibra, Ottoman Empire (now R. Macedonia)
Died 24 October 1912
Kumanovo, Sanjak of Üsküp, Ottoman Empire (now R. Macedonia)
Buried at Mlado Nagoričane
Allegiance
Years of service 1904–1912
Rank vojvoda

Doksim Mihailović (Serbian: Доксим Михаиловић; 20 February 1883 – 24 October 1912) was a Macedonian Serb voivode (military commander), originally a teacher, who joined the Serbian Chetnik Organization to fight in Ottoman Macedonia, and then the Balkan Wars (in the army of the Kingdom of Serbia). Originally a teacher, he fought against the Ottomans army and later Bulgarian guerrilla bands in the Kosovo Vilayet.

Life[edit]

Doksim was born in Galičnik, a Mijak village.[2] He finished the theological school in Prizren, and was a teacher in his home region until 1904,[3] when he joined the Serbian Chetnik Organization. In January 1905, vojvoda Gligor Sokolović sent Stefan Nedić-Ćela from Babuna to Vranje to bring new Chetniks and Doksim.[4]

He was one of many teachers who were voivodes.[5] He participated in the Battle of Čelopek (1905), which had been glorified as a great victory.[3] In 1906 he lost his teacher wage.[6]

After the guerrilla war, he went to Mount Athos, where he worked as the estate manager of the Hilandar.[3] He returned to Macedonia and married, then worked as a principal at Serbian schools in Gevgelija.[3] After that, he went to Greece and Malta and worked in trade; Doksim spoke Greek and Turkish since youth, and later taught Arabic and Italian.[3]

When the First Balkan War started, he immediately took up arms and founded his own band, and joined vojvoda Vojin Popović-Vuk, at the front of the Serbian Army.[3] Prior to the start of the First Balkan War, Chetniks gathered in Vranje from several regions: 160 in Vranje and 30 on the Kozjak with the voivodes Babunski, Ćela, Dolgač, Trpko, Dane, Vanđel, Doksim and Cakić; there were also 60 Chetniks which readied for Poreče, led by Vojvoda Vuk.[3] These bands were the first to have crossed the border, cleaned the ground, built bridges and prepared important positions such as Kozjak, Stracin, and others.[3] Doksim fought the Ottomans at Kozjak.[3] The bands were also accompanied by armed peasants, thus numbering four groups of around 250 men.[3] The Chetniks were the first to enter Prilep, then fought in the front lines in the battles for Bitola and Kičevo.[3] Doksim died on the second day of the battle of Kumanovo.[3] He was buried on a hill above the village of Mlado Nagoričane.[3]

References[edit]

  1. ^ a b Vladimir Dedijer; Života Anić; Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje istorijskih nauka (2008). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: dodat. 1-3. Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  2. ^ Serbian ethnographic series. Srpska akademija nauka i umetnosti. 1925. p. 37. За време четничке акције Мијаци су били подељени уз Србе и Бугаре. Српски војвода је био Доксим Михаиловић из Галичника, који је погинуо 10. октобра 1912. г. код Куманова. Бугарски војвода је био Максим Н. Богоја, који је ... 
  3. ^ a b c d e f g h i j k l m Simo Živković (December 1998). "Sakupi se jedna četa mala". Srpsko-nasledje.rs. Retrieved 2011-08-12. 
  4. ^ Tanasije M. Stojanović (1937). Kroz ograšje. Udruženje ratnih invalida. p. 61. Прешли су са њима и Стеван Недић-Ћела, кога је у јануару 1905. Глигор са Бабуне послао да у Врању скупи нове четнике и галичнички учитељ Доксим Михајловић. Обећао је своме пријатељу турском миљазиму Босанцу – Србину муслиману из Сарајева – да ће се у Галичник са четом вратити. ... 
  5. ^ Ilić, Vladimir. "Prvi gorski štabovi: Planina Kozjak bila glavno uporište". Učitelji - vojvode bili su: Jovan Dovezenski, Jovan Babunski, Rade Radivojević - Dušan Vardarski, Lazar Kujundžić - Klempa i Doksim Mihailović - Debarac. 
  6. ^ Gligor Todorovski (1970). Malorckanskiot predel. p. 238. 

Sources[edit]

Books
  • Krakov, Stanislav (1990) [1930]. Plamen četništva (in Serbian). Belgrade: Hipnos. 
  • Trbić, Vasilije (1996). Memoari: 1898-1912 (in Serbian). Kultura. 
  • Mitropan, Petar (1933). Прилози за историју штампе у Старој Србији и Македонији 1871-1912. Skoplje. p. 55. 
  • Pejčić, Predrag (2007). Четнички покрет у Краљевини Србији. Kragujevac. pp. 137, 142–144. 
  • Pešić, Miodrag D. (2000). Стари четници. Kragujevac: Novi Pogledi. 
  • Vladimir Dedijer; Života Anić; Radovan Samardžić (2006). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: sv. 2 15. Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka. p. 458. Мство, упитано да ли је Доксим дошао са знањем његовим и Голуба Јањића, одговорило је синоћ депешом: да је Доксим са свима у Београду раскрстио, да је дигао руке од свега и да се враћа кући у Галичник. Ипак не изгледа да [...] Дођоше Доксим Михаиловић и Драгиша Стојадиновић, техни- чар I год. Како се раније проносило да Доксим намерава убити Ристи- ћа, то смо сад мислили да су ова двојица због тога дошла. Ристић по- звао и једног и другог и у ... 
  • Vladimir Dedijer; Života Anić; Radovan Samardžić (2003). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 2 (Part 3, Issue 1). Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka. p. 315. Таква бојазан нагнала ме је, да Вам, Господине Министре, предложим један покушај. - Са универзитетским певачким друштвом „Обилић". које је о Св. Сави овде концертирало, дошао је и Доксим Михаиловић, бивши учитељ у ...