Cvijan Šarić

From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search

Cvijan Šarić (Serbian Cyrillic: Цвијан Шарић; fl. 1652–1668) was a Dalmatian Serb harambaša (senior hajduk commander) in the service of the Republic of Venice, part of the Morlach army that fought in the Cretan War (1645–69) alongside other notable fighters such as Janko Mitrović and Ilija Smiljanić.[1] He was a Serbian Orthodox priest.

Šarić was an ethnic Serb,[2][3] part of the Morlach community in Dalmatia.[4] It is said that he was from the Šibenik frontier.[5] He was a Serbian Orthodox priest.[2] He held the rank of serdar.[6] He is known by the title harambaša (bandit leader).

Around 1666, Šarić had a crucial influence on the Morlachs.[7] In 1668, Šarić asked the Venetian provveditore of Venetian Dalmatia and Albania, on behalf of all the Orthodox Morlachs, to stop the local Catholics from harassing their bishop Kiril and throwing garbage near the Orthodox church.[8] On 3 October 1668, the Venetian governor issued a statement and threatened a Mihovil Kapuan with a fine of 500 ducats for his involvement in the harassment of bishop Kiril.[6] At this time there was great pressure on the Orthodox population of Venetian- and Habsburg-controlled territories to convert or become Uniate with the Catholic Church. Another request[clarification needed] was turned in to the Dalmatian governor dated 1 November 1669, signed by a number of chiefs in Venetian service, including Šarić.[9]

He is mentioned in Serbian epic poetry.[10] There were several other Morlach chiefs surnamed Šarić, such as Milin Šarić, etc.

See also[edit]

Annotations[edit]

Name: He was also known as Cvitko[11] (Цвитко Шарић),[9] and his surname has also been scarcely rendered Šarinić (Шаринић)[12] and Šorić (Шорић)[13][14]

References[edit]

  1. ^ Vuk S. Karadžić; Golub Dobrašinović (1988). 1846. Prosveta. 
  2. ^ a b Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2006. Шарић Цвијан (поп). Свих ових осам наведених главних ликова (јунака), у "ђурицевој књизи о народним ускочким пјесмама су заправо етнички Срби. 
  3. ^ Vladimir Ćorović (1997). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. pp. 506–. GGKEY:XPENWQLDTZF. 
  4. ^ Ratko Jelić (1971). Almanah: Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku. Savez udruženja pravoslavnog sveštenstva SR Hrvatske. 
  5. ^ Stari pisci hrvatski. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 1945. pp. 25, 314. Cvitko Šarić.1 1 Sarich. — Prezime Cvitka ili Cvijana (iz Mandaline kod Šibenika) piše Kačić' i »jcarrich« (R226a) i »Sar[r]ich« (R*258 i Kor. 486), a da se doista ima čitati »Šarić« ... 
  6. ^ a b Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Будућност. Највећи ослонац био му је сердар Цви- јан Шарић, чији је утицај на млетачком крајишту био довољно велик да га заштити и од насрта- ја римокатоличког свештенства и становништва. На Шарићев захтев, поднет у име свих право- славних котарских ускока, генерални провидур у Далмацији и Албанији издао је 3. октобра 1668. указ и запретио казном од 500 дуката неком Ми- ховилу Капуану, који је готово 
  7. ^ Vladimir Ćorović (13 January 2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. pp. 506–. GGKEY:XPENWQLDTZF. 
  8. ^ Radovan Samardžić (1981). Istorija srpskog naroda. Srpska knjiiževna zadruga. p. 423. у име свих православних Морлака, замолио провидура да се забрани вређање њиховог пароха оца Кирила (и бацање смећа у близини православне цркве) 
  9. ^ a b Gligor Stanojević; Jorjo Tadić (1970). Jugoslovenske zemlje u mletačko-turskim ratovima XVI-XVIII vijeka. Istorijski institut. У мепо- Ј. 501, Трогир 1. новембра 1669. Прилог молбе која је донијета у име слиједећих главара: сердар Цвитко Шарић, капетан Стефан Богетић, капетан Илија Аничић, капетан Антонно Мандушић, капетан Илија Галио- товић, харамбаша Иван Марковиновић, харамбаша Симон Богетић, харам- баша Видо Брњак, харамбаша Видо Лучић, харамбаша Видо Панковић, харамбаша Мартин Гулиновић, харамбаша Цвјето Миљевац, харамбаша Франо Станишић, харамбаша Франо Матошевић, харамбаша Марко Лу- иовић, харамбаша Ловрин Мркојевић и харамбаша Иван Богетић. 
  10. ^ Tihomir Ostojić (1911). Srpske narodne pesme o uskocima. p. 167. 
  11. ^ Vuk Stefanović Karadžić; R. Aleksić (1958). Pjesme junačke srednijijeh vremena. Prosveta. Цвијан или Цвитко Шарић 
  12. ^ Vasa Čubrilović (1983). Odabrani istorijski radovi. Narodna knjiga. Шаринић Цвијан, хајдучки насртљив, лукав и похлепан на плен 
  13. ^ Bogomil Hrabak (1953). Smiljanići od Zadra sokoli. Prosveta. Илијини другови у борби најугледнији су јунаци: Стојан Јанковић, Вук Мандушић, Јан- ко Митровић, неки Гавран харамбаша, Иван- капетан, Цвијан Шорић, неки Мркоња сер- дар. Он је побратим Стојана Јанковића, а Вук ... Под Рибником су остале обе влашке по- главице, и поп Шорић и Петар Смшванић. Требало је да власи који су служили као ратници изаберу себи нове старешине. Због тога је крајем јула 1648 далматински прови- дур Фосколо ... 
  14. ^ Стојан Бербер (1997). Српске јуначке песме Крајине: Антологија. Глас српски. ... Петар Сми- л.анић и поп Шорић. Или)а Смшьанић, ко)и је тада водио чету од 100 Буковчана, изгубио је девет људи. ... Или)а учеству)е у бо^у код Зечева, када гину харамбаше Вук Мандушић и тован Шандић. Због показаног ... У јулу је дошло до веће изгиби)е ускока при лоше планираном нападу на Рибник, када је учествовало око 1300 ускока, а погинуло 82, мећу њима и харамбаша Петар Сми- л.анић и поп Шорић. Или)а Смшьанић, ко)и је тада водио ... 

Sources[edit]