Grigorije of Gornjak
Grigorije of Gornjak | |
|---|---|
| Venerable | |
| Born | early 14th century |
| Died | 7 December |
| Feast | 7 December |
| Influences | Hesychasm |
Grigorije of Gornjak (Serbian: Григорије Горњачки, Григорије Млађи Горњачки, Григорије Ћутљиви, Григорије из Горњака) was Serbian Orthodox Christian 14th-century monk who was canonized as saint. He studied at Mount Sinai where his teachers were Gregory of Sinai and Romil of Ravanica. Together with a group of Serbian, Bulgarian and Greek monks, Grigorije returned to Moravian Serbia between 1375 and 1379. They established a strong hesychastic colony led by Grigorije. Their patron was Prince Lazar who built Gornjak monastery for their colony. He endowed it to Grigorije and his fellow monks by written chapter, confirmed by the Serbian patriarch on 17 May 1379. Grigorije spent rest of his life in Gornjak monastery.
Early life
Grigorije moved from Constantinople to Parorija, a famous monastic colony in Thrace. There he met Roman and his friend Ilarion, former students of Gregory of Sinai. Romil moved from other monks in a separate cottage for a period of five years and then to Mount Sinai, while Grigorije remained under mentorship of Ilarion.[1]
At Mount Sinai
When Ilarion died Grigorije also moved to Mount Sinai where he became a student of Roman who would later be known as saint Romil of Ravanica.[2] Grigorije of Gornjak is author of the hagiography of Romil of Ravanica. Grigorije of Gornjak is also referred to as Sinait because he was also a monk at Mount Sinai.[3] Because of the Ottoman expansion they decided to leave Mount Sinai.[4]
Return to Moravian Serbia
After 1375 Grigorije of Gornjak and Romil of Ravanica came with Romil and several members of their hesychiastic brotherhood[5] to Moravian Serbia and put themselves under protection of Prince Lazar. They participated in establishing a strong hesyastic colony consisting of Serbian, Bulgarian or Greek monks who came from Mount Sinai.[6]
According to the legends, Prince Lazar was hunting near river Mlava when he noticed monk Grigorije on the other side of the river. Lazar tried to talk to Grigorije, but without success because of the noise of the river. Grigorije silenced the river to be able to talk with Lazar and since that day Mlava does not make much noise at that place.[7]
By charter issued by Prince Lazar at the beginning of 1379, Grigorije was endowed with the Monastery of Gornjak. The charter stipulated that monastery will be governed by Grigorije's fellow monks after his death. Grigorije took this charter to Peć[8] to Serbian patriarch Spiridon who confirmed it on 17 May 1379[9][10][11] Romil stayed near Ravanica Monastery[12] while Grigorije spent the rest of his life in Gornjak monastery in which he was buried. In 16th and 17th century his remnants were moved to Oraškovica monastery before they were returned to Gornjak.[13]
Grigorije of Gornjak was canonized and church service in his honour is held on the day of his death, a day after Saint Nicholas day, on 7 December.[14]
References
- ^ "МАНАСТИР ГОРЊАК". 12 February 2011. Retrieved 24 April 2016.
- ^ "МАНАСТИР ГОРЊАК". 12 February 2011. Retrieved 24 April 2016.
- ^ Radović, Amfilohije. "Синаити и Србија". www.svetazemlja.info/.
- ^ Mileusnić 1997, p. 1.
- ^ Историјски часопис 3 (1951-1952). Istorijski institut. 1 September 1953. p. 105. GGKEY:73HS377YS6Y.
- ^ Srejović, Dragoslav; Gavrilović, Slavko; Ćirković, Sima M. (1982). Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371). Srpska književna zadruga. p. 135.
- ^ "Где је Григорије утишао Млаву". 5 May 2009. Retrieved 24 April 2016.
- ^ "МАНАСТИР ГОРЊАК". 12 February 2011. Retrieved 24 April 2016.
Он је из Горњака дошао патријарху Спиридону у Пећ да га замоли да потврди кнежеву повељу којом се њему уступа манастир док је жив, а да после буде његових калуђера. Патријарх је тако и учинио. Манастир је одвојен од административне власти митрополита браничевског, којем је остала само духовна власт, као и право помињања за време службе, а калуђерима је остављено да бирају игумана. Горњак је, заправо, постао ставропигија.
- ^ наука, Српска академија (1950). Гласник Српске академије наука. Академија. p. 179.
... томе нам није сачувана кнежева по- веља, већ потврда патријарха Спиридона од 17 маја 1379 год., и то у препису у коме је спојена са ранијом Спиридоновом по- тврдом. Григорије се уствари није називао Синајитом. Тај је назив у повељу унет из народног предања.
- ^ Studies, Yugoslav National Committee for Historical (1955). Dix années d'historiographie yougoslave 1945-1955. Maison d'edition "Jugoslavija,". p. 29.
- ^ Istorijski časopis. Institut. 1973. p. 149.
Затим следи потврда те повеље, коју даје па- тријарх Спиридон. Друга повеља кнеза Лазара би била „од 17. маја 1379. или нешто раније", којом кнез предаје манастир Григорију Синијату и његовој братији.
- ^ Istorija srpskog naroda: Doba borbi za očuvanje i obnovu države 1371-1537. Srpska knjiiževna zadruga. 1892. p. 174.
Светогорац Ромил се населио у пустињи крај Раванице пре 1376–77, старац Григорије је добио на управу манастир у Ждрелу, који је кнез Лазар саградио око 1379, а нешто касније је и кнегиња Милица дала хиландарском ...
- ^ Лесковац, Младен; Форишковић, Александар; Попов, Чедомир (2004). Српски биографски речник. Будућност. p. 811.
За својим учитељем Ромилом отишао је на Свету гору, а потом са другим монасима стигао у Србију 1379. Од кнеза Лазара добио је манастир Горњак, у којем је провео остатак живота. Ту је и сахрањен.
- ^ sinod, Srpska pravoslavna crkva. Sveti arhijerejski (1977). Službeni list Srpske pravoslavne crkve. p. 228.
Sources
- Mileusnić, Slobodan (1997). Medieval monasteries of Serbia. Pravoslavna reč.
{{cite book}}: Invalid|ref=harv(help)
Further reading
- Grigorije iz Gornjaka, Istorijski Časopis 3 (1952), pages 85 – 105
