Koja Zaharia

From Wikipedia, the free encyclopedia
  (Redirected from Koja Zakarija)
Jump to: navigation, search
Koja Zaharia
Lord of Sati and Dagnum
("Dominus Sabatensis et Dagnensis")
Lordship 1396–1430
Predecessor Konstantin Balshaj
Spouse Boska
Issue
Leke
Bolja
Titles and styles
?—1395: Castellan of Sati in Zeta
1396—1430: Lord of Sati and Dagnum
Noble family Zaharia
Died before 1442[1]
Occupation 1400—1403: Ottoman vassal
1403—?: Venetian vassal
 ?—December 1422: vassal of Serbian Despotate

Koja Zaharia or Koja Zakaria (Italian: Coia Zaccaria)[2] (?—before 1442) was an Albanian nobleman and a member of the Zaharia family.

Name[edit]

In Ragusan documents he is referred to as Kojčin or Gojčin.[3] Because of that many scholars like Nicolae Iorga, Ludwig Thalloczy and Konstantin Jireček have mistakenly believed he was actually Gojčin Crnojević.[4]

His name is rendered by Robert Elsie as Koja Zacharia or Koja Zakarija.[2]

Family[edit]

His wife was Boša (Bosa, Boža, Boxia), daughter of Leka Dukagjin who was a father of Tanush Major Dukagjin.[5] Their children were Lekë Zaharia (son), Bolja (daughter)[6][7] and daughter of unknown name who married Đurađ Đurašević Crnojević. Koja died sometime before 1442. According to Ćiro Truhelka Bolja Zaharia was married to Petar Vojsalić, while according to Aleksa Ivić she was married to Petar I Pavlović.[8] Koja's widow Boša died in Scutari on 19 September 1448 when a lot of people died during a fire in the town.[9]

Allegiances[edit]

Lordship of Zeta[edit]

Until 1395 Koja Zaharia was castellan of Sati, which belonged to a fief of Konstantin Balšić and was part of the Lordship of Zeta under Đurađ II Balšić. In 1395 Balšić ceded Sati (with Dagnum) together with Scutari and Drivast to the Venetian Republic (in order to create a buffer zone between his Zeta and the Ottoman Empire), but Zaharia refused to allow the Venetians to take control over Sati.

Ottoman empire[edit]

When Koja captured the castle of Dagnum in 1396 he proclaimed himself the Lord of Sati and Dagnum ("dominus Sabatensis et Dagnensis")[10] and from there he ruled the territory around it as an Ottoman vassal. In October 1400 Koja proposed to the Venetians to simulate a battle in which he and his cousin Dhimitër Jonima would pretend to lose their possessions to the Venetians, in exchange for provision of 500 ducats annually. The Venetians did not promptly respond and Koja returned to the sultan.[11] In 1402, together with other Albanian noblemen, he fought alongside Bayezid I forces, in the Battle of Ankara.[12]

Venetian Republic and Serbian Despotate[edit]

In 1403, a year after the Ottomans were defeated in the Battle of Ankara, Koja together with his vassal Dhimitër Jonima accepted Venetian suzerainty.[13][14] During the First Scutari War between Zeta and Venetian Republic, he supported Venetian forces.[15]

Around 1412, Koja's daughter Bolja married Balša III and in return Balša III allowed him to administer Budva.[16] At that time Koja's other daughter was already married to a member of Đuraševići who held most distincted position on Balša's court.[17] To bring Koja even more close Balša appointed him as castellan of Budva.[18] After the death of Balša III (28 April 1421), Koja's daughter Bolja together with her two daughters[19] returned to her family in Dagnum.[20] Koja Zaharia supported Serbian despot Stefan Lazarević until he was defeated by Venice in December 1422.[21] Although Venetian admiral Francesco Bembo offered money to Gjon Kastrioti, Dukagjins and to Koja Zaharija in April 1423 to join the Venetian forces against Serbian Despotate (offering 200 ducats to Koja Zaharia), they refused.[22] In one period Serbian Despot Stefan intended to financially destroy Koja Zaharia and ordered Ragusan traders to avoid paying taxes to Koja and to travel to Serbia via Lezhe not through Koja's Dagnum.[23]

Ottoman Empire[edit]

When Ishak Bey captured Dagnum from Koja Zaharia in 1430 it was attached to the territory controlled by Ali Beg, while Koja was either imprisoned or expelled.[24] After the Albanian Revolt of 1432–1436 was crushed the sultan entrusted Koja's son Lekë Zaharia with a position of Dagnum's governor.[25]

Family tree[edit]

 
 
 
Koja Zaharia
 
 
 
Boža
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1) Balša III
2) Petar Pavlović or Petar Vojsalić
 
Bolja
 
Leke Zaharia
 
Daughter (unknown name)
 
Đurašević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Koja
 
 
 
 
daughter1
 
 
 
daughter2

References[edit]

  1. ^ Hopf 1873, p. 534

    Coja (Cajcali), seigneur de Satti, 1396, de Dagno 1414 et de Budva 1417, + avant 1442, ep. Bozia, rend aux Venitiens, 1445 Dagno, Sati et Cernagora, retient Zaravina, Pistoli, Scliezi, Meusti 1449)

  2. ^ a b Elsie, Robert (2012), A biographical dictionary of Albanian history, London: I.B. Tauris, p. 493, ISBN 9781780764313, OCLC 801605743, Koja Zacharia, also known as Koja Zakarija and in Italian as Coia Zaccaria, was ruler of Dagno (Deja) on the Drin in the early years of the fifteenth 
  3. ^ Bešić 1970, pp. 155,156
  4. ^ Bešić 1970, p. 155

    када је Скадар19. септембра 1448. год. изгорио у пожару. Изгубило је животеоко 500 људи, међу којима и стара удовица Које Закарије Боша )

  5. ^ Božić 1979, p. 344
  6. ^ Ostrogorsky, George (1951), Pronija : prilog istoriji feudalizma u Vizantiji i u juznoslovenskim zemljama (in Serbo-Croatian), Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts, p. 172, OCLC 162891544, retrieved 20 January 2012, ...које је био посадио Која Захарија, па чак и сама његова удовица Боса. Још је занимљивије да се удовица Боса,... 
  7. ^ Božić 1979, p. 364

    Члановима породице Леке Закарије — мајци Боши, сестри Бољи и његовом сестрићу Који...

  8. ^ Ivić, Aleksa (1928). Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele (in Serbian). Matica Srpska. Тврдња дра Ћире Трухелке, да је Петар Војсалић имао за жену Бољу, кћерку Арбанаса Закарије и супруге му Боже, није тачна (Grobnica bosanskog tepčije Batala, Glasnik zem. muzeja XXVII. стр. 374). Трухелка je овде заменио војводу Петра (Војсалића) са једним другим војводом Петром (Павловићем, сином Радослава Павловића). 
  9. ^ Bešić 1970, p. 219

    када је Скадар19. септембра 1448. год. изгорио у пожару. Изгубило је животеоко 500 људи, међу којима и стара удовица Које Закарије Боша )

  10. ^ Šufflay, Milan; St. Stanojević (1925), H. Barić, ed., Srbi i Arbanasi : njihova simbioza u srednjem vijeku, Istorijska Serija (in Serbian) (Biblioteka Arhiva za Arbanasku Starinu, Jezik i Etnologiju ed.), Belgrade: Seminar za Arbanasku Filologiju, p. 49, OCLC 249799501, Na papiru ili pergameni predaje Djurdje tom zgodom Mlečanima i »grad Sati s carinom na Danju«. Ali dočim Skadar i Drivast domala i bez zapreke preuzimaju mletački provedituri, mali gradići u gudurama Drina, Danj i Sati, ostaju za njih Tih mjesta, u kojima 1395 vlada Kostadin Balšić, ne će izručiti njegov kaštelan, Arbanas Coya Zaccaria. On se poslije nazivao »dominus Sabatensis et Dagnensis« i bio čas turski kletvenik, čas mletački saveznik. 
  11. ^ Bešić 1970, p. 78

    У октобру 1400. год. један скадарски фрањевац упознао јемлетачку владу са жељом Ко је Закарије да се приклони Млеча-нима, јер је турску власт прихватио наводно из нужде, и да засличан став придобије свог рођака Димитрија Јониму. Као господар Дања и Шатија, ... Предлагао је да се инсценира сукоб у коме би га Млечани побиједшш и ... Сам је као награду тражио млетачку провизију од 500 дуката годишње. Упркос привлачности понуде,Млечани су одложили коначну одлуку, поготову када се послијенеколико дана сазнало да је и сам. Која већ отишао султану.)

  12. ^ Fine 1994, p. 422
  13. ^ Elsie, Robert (2012), A biographical dictionary of Albanian history, London: I.B. Tauris, p. 493, ISBN 9781780764313, OCLC 801605743 
  14. ^ The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest Author John Van Antwerp Fine Edition reprint, illustrated Publisher University of Michigan Press, 1994 ISBN 0-472-08260-4, ISBN 978-0-472-08260-5 p. 510 "Koja [Zaharia] submitted to Venice"
  15. ^ Fine 1994, p. 512
  16. ^ Fine 1994, p. 513
  17. ^ Fine 1994, pp. 512, 513
  18. ^ Fine 1994, p. 513
  19. ^ Bešić 1970, p. 133

    његова удовица Бољаса двије кћери склонила се код родитеља у Дањ)

  20. ^ The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest Author John Van Antwerp Fine Edition reprint, illustrated Publisher University of Michigan Press, 1994 ISBN 0-472-08260-4, ISBN 978-0-472-08260-5 p. 516
  21. ^ Fine 1994, p. 517
  22. ^ Vujović, Dimitrije; Risto Dragićević; Nikola Đakonović; Milinko Đurović; Mirčeta Đurović; Pavle Mijović; Đoko Pejović; Vlado Strugar (1970), Milinko Đurović, ed., Istorija Crne Gore [History of Montenegro] (in Serbian), II, Titograd: Naučno Delo, p. 144, OCLC 633018773, Франћеско Бембо је настојао да привучена млетачку страну најистакнутије арбанаске господаре. Ивану Кастриоту је нудио 300, Који Закарији 200, а двојици Дукађина по сто дуката....Ни он ту није ништа учинио... 
  23. ^ Bešić 1970, p. 155

    На другој страни зетских посједа избио је још за живота Стефана Лазаревића сукоб с Којом Закаријом, првим сусједом дривастанског војводе. Како је кроз његов град Дањ пролазиовелики број дубровачкнх трговаца на путу у Србију, деспот јенаредио Дубровчанима да тај пут напусте и да пролазе сусједшшпутем преко Л>еша. Ускраћујући му приходе од царина, хтио је да га финансијски сатре.)

  24. ^ Bešić 1970, p. 158

    Коју Закарију је или протјерао или заробио, а Дањ повјерио Али-бегу.)

  25. ^ Bešić 1970, p. 160

    Када је арбанаски устанак скршен, султан је ... Предао је Дањ сину Које Закарије — Леки,)

Sources[edit]

Regnal titles
Preceded by
Post created
Lord of Sati and Dagnum
1396–1430
Succeeded by
Post abolished after Ottomans under Ishak Bey captured this territory and entrusted it to Ali Beg