User:Natasa.fremic79

Цркве Света Тројица и Свети Јован у село Ранилуг

У то време када је село досељено на месту звано Селиште 1770. године, основано је и гробље, а после две године, тачније 1772. године, саграђена је и црква Свети Тројица, али само онај удубљени део са олтаром, У том Ранилушком гробљу, па све до 1942.године, сахрањивани су и грађани села Томанца.

Црква је саграђена по старом стилу, тако да је укопана у земљу око 1,5 метара. Зидови од камена дебљине око 80 цм, зидана у блатном малтеру, прозорчићи са унутрашње стране шири, У прво време црква није имала изграђене иконостасте, него је била окићена само са неколико икона и крстова. Тек касније 1864.године, изграђени су иконостасти на преградни део олтара, где и данас о томе стоји натпис са леве стране улаза у олтар на вратима доле у десном углу на старословенском и то: јерер-свештеник Тома и Јован, владика Георгије у лето 1864. године, израдио Константин из Велеса.

Поред овога у цркви се налазе још и две иконе положене на дуварчић код фуруне-шпорет, где стоје свеће. Испред главних улазних врата ка југу, остављен је кроз гробље пут ширине 3 метара за доношење материјала када се у цркви било шта ради,за улаз људи у цркву. Ова црква у пољу Свете Тројице, као стара грађевина, била је дотрајала скоро склона паду, па је од 1981. године, до 1982.године, била обновљена тако да је предњи део и чело на западу, израђен нови зид од темеља, израђена је таванска бетонска конструкција са монта опеком, чамовна кровна конструкција са покривачем фалцованим црепом уместо раније церамидом. Црква у средини села Ранилуг, Свети Јован, је некада била саграђена од стране рода званог Васичовци и служила им као церана за сукање ужади, јер је то место било њихово. Они су је устпили селу на корисшћење као школу, где ће деца села Ранилуг и Глоговца похађати, о чему ће касније бити речи. Као школа радила је све до 1900.године, када је саграђена школа на спрату близу ње, у томе дворишту, и деца прешла тамо, па је ова зграда преуређена и претворена у цркву.

Ова зграда је служила као црква, али није била освештена од Владике. Сакупио се народ, било је весеље, и црква је освештена, те је од тога дана и остало да тај дан буде сабор у Ранилугу, па је и то данас. Тада свештеник у Ранилугу био Ђорђе Поповић. Тога дана у највећем расположењу, слављу и игранци у дворишту и цркве и школе, син јединац попа Ђорђа, по имену Христијан звани Риста, ушао је са децом у зграду нове школе на спрат и наслонио се на прозор чији је парапет био врло низак само око 60цм, наслонио и превагнуо или га деца подгурнула што није утврђено. Пао је са доње стране школе на тротоар од камена и на место остао мртав. Због овог случаја, весеље је било поремећено и настала су разна нагађања код сујеверних људи, а тада је много било таквих. Говорило се да је до тога дошло, само због тога што је поп Ђорђе играо у коло, јер по црквеним правилима попу није дозвољено да игра у колу.

Тих година пре освештења, имућни људи у селу постарали су се да цркву колико толико преуреде, па је 1906. године, неки Јован I Арса Нишић у средини цркве у тавану приложили куполу оклугло удубљену пречниика око 2 метара, са украсом, фрескама и натписом ко и када прилаже. Пошто је црква била стара, врло ниска, покривена ћерамидом, то је 1968. године подизана на старе зидове да буде виша, преуређена и место ћерамида покривена је црепом., док је 1980. године, подигнута и нова зграда ту у дворишту цркве, са сутуреном доле од два одељења што једно веће служи за скупљање људи после службе и одржавање седнице црквеног одбора, а друго место за крштење.

Око Ранилуга има и напуштених цркви које су раније постајале. И данас постоје рушевине цркве на место звано Мећава. Такође има трагова рушевине цркве и на месту звано Риљан, добросинско присоје, где је била црка Светог Спаса која је служила за село Ранилуг.