Jump to content

User:TinaRakic/sandbox

From Wikipedia, the free encyclopedia


Kasperski lab[edit]

Main article: Kaspersky Lab

Poreklo[edit]

Interesovanje Kasperskog za bezbednost informacionih tehnologija poočelo je 1989, kada se njegov kompjuter zarazio Cascade virusom[1][2], dok je radio za Ministarstvo odbrane.[3] Proučavao je način na koji virus radi[4] i razvio je program za njegovo uklanjanje.[1] Kasnije je, kao hobi, nalazio nove viruse i razvijao je softvere za njihovo uklanjanje.[4][2] U ranoj fazi Kasperskijev antivirus softver je sadržao 40 različitih virusa I uglavnom je bio dostupan samo njegovim prijateljima.[5]

Kasperski je dobio dozvolu da napusti vojnu službu[6] i Ministarstvo odbrane da bi radio u Odeljenju za informacione tehnologije privatne kompanije KAMI, kako bi se potpuno posvetio radu na svom antivirus projektu 1991. godine.[5][7] Tu je sa svojim kolegama poboljšao softver[5] i projekat je pušten pod nazivom Antiviral Toolkit Pro 1992. godine.[8][7] U početku je softver kupovalo 10 ljudi mesečno. Projekat je zarađivao u proseku 100 dolara mesečno.[1][9] Kupci su uglavnom bile kompanije u Ukrajini i Rusiji. Njegova buduća žena Natalija Kasperski je u to vreme postala njegova saradnica u kompaniji KAMI.[7]

Njegov softver je dobio prvu nagradu u takmičarskoj analizi antivirus softvera 1994. godine, od Hamburškog univerziteta u Nemačkoj.[8][9][7] Ovo je dovelo do povećanja poslovanja sa evropskim i američkim kompanijama.[9][10] Tri godine kasnije je sa ženom i prijateljem osnovao Kasperski lab ili Laboratoriju Kasperski.[6][a] Natalija, koja je podstakla Eugena da osnuje kompaniju, bila je direktor, dok je Eugen vodio istraživanja.[5] Sledeće godine, CIH virus ( poznatiji kao Chernobyl virus ) je stvorio odskočnu dasku za Kasperskijeve antivirus proizvode, jer kako i sam kaže, njegov antivirus je bio jedini koji je mogao da očisti CIH virus.[5] Kako kaže Wired, “njihov softver je bio napredan za to vreme”. Na to ukazuje i činjenica da je to prvi softver koji je nadgledao viruse u izolovanom karantinu.[4]

Kaperskijeva kompanija je kasnih 1990-ih doživela brz porast. U periodu od 1998 do 2000, njegov godišnji prihod porastao je 280% i do 2000. godine 60% prihoda je bilo iz stranih zemalja.[13] Takođe, broj zaposlenih je do 2000. porastao sa 13 iz 1997. na 65.[5] Antivirus je 2000. godine preimenovan u Kaspersky Antivirus, nakon što je američka kompanija počela da koristi originalno ime softvera, koje nije bilo zaštićeno.[3][13]

Otkriće pretnji[edit]

Kao šef istraživanja,[8] Kasperski je pisao radove o virusima i odlazio na konferencije da promoviše softver.[14] Tehnološki časopisi su ga često nazivali ekspertom za antiviruse.[5] Pomogao je da se uspostavi Tim za globalna istraživanja i stručnu analizu u kompaniji (GReAT), koji je pomagao korporacijama i vladi u istraživanju IT bezbednosnih pretnji.[4] Na početku je svom timu zabranio da javno komentariše sajber terorizam, da ne bi vladi davali ideje za sabotažu političkih protivnika. Nakon premijere američkog filma Live Free ili Die Hard (poznatijeg kao “Die Hard” 4.0) 2007.godine, Kasperski je javno objavio svoju ideju.[15] Zaposlio je tim istraživača koji je identifikovao Stuxnet crva, za koji se verovalo da je bio prvo sajber oružje sponzorisano od strane države.[4][16] Posle toga kompanija je po nalogu Internacionalne telekomunikacione unije razotkrila Flame virus. Verovalo se da je ovaj virus korišćen za sajber spijunažu država na Srednjem Istoku..[4][2][16]

Laboratorija Kasperski je razvila reputaciju za otkrivanje pretnji sajber sigurnosti. 2015.[17][18] Kasperski I Laboratorija Kasperski su otkrili grupu hakera poznatu kao Carbanak, koja je krala novac bankama. Takođe , razotkrili su i Equation Group, koja je razvila napredni špijunski program za nadgledanje upotrebe kompjutera i bila povezana sa američkom Agencijom za nacionalnu bezbednost.[18] Prema The Economist, ova otkrića, njegova “ nemilosrdna prodaja” i kompanijin antivirus koji su stvorili izuzetnu međunarodno poznatu Kasperski laboratoriju.[5][18]

Direktor[edit]

Kasperski je postao direktor Kasperski laboratorije 2007.godine.[8] Prema članku USA Today iz 2008. boravio je u 20 do 30 zemalja godišnje u cilju promovisanja Kasperski laboratorije.[19] Rane 2009, CNR je rekao da je njegova ličnost doprinela razvoju kompanije od “relativne nepoznatosti do današnje kompanije koja ide za petama svojim većim, bolje poznatim rivalima”. U to vreme Laboratorija Kasperski je bila na kraju krajeva četvrta najveća bezbednosna kompanija. Predstavio je nove projekte preduzeća i objasnio njihove programe.[20]

Kasperski je, 2011. godine, odlučio da ne govori javno o poslovanju kompanije, jer bi u protivnom ta odluka usporila i sprečila dugoročna R&D ulaganja. Ovo je vodilo odlasku viskoko kotiranih zaposlenih, uključujući i njegovu bivšu ženu i su-osnivača.[14][18][21] Druga serija odlazaka pojavila se 2014.godine zbog neslaganja u načinu vođenja kompanije.[21]

Laboratorija Kasperski se agresivnije branila od takozvanih neraskidivih patentnih zahteva nego ostale IT kompanije. 2012.godine bila je jedina od 35 firmi imenvonih od strane patent mamca za zaštitu informacija i proveru autentičnosti (IPAC) koja je slučaj odnela na sud, da ne bi plaćala naknadu. Slučaj se završio u Kasperksijevu korist.[22] Takođe 2012, druga kompanija, Lodsys,tužila je njih i drugih 54 kompanija za kršenje patenata. Rezultat ovog slučaja bilo je odbacivanje optužbi protiv Kasperskog.[23] Prema članku "TechWorld – a“, kompanija se najverovatnije protivila ovim zahtevim zato što Eugen „ jednostavno mrzi“ patent zahteve. U svom blogu ih je nazvao „parazitima“ i „IT ucenjivačima“.[24]

Kasperski je sam koautor nekoliko patenata, uključujući i jednog za sigurosni sistem zasnovan na ograničenju atributa za kontrolu interakcije softverskih komponenti.[25]

Od 2015, Laboratorija Kasperski zapošljava više od 2800 ljudi.[1]Od 2012.godine, Kasperski je radio na razvijanju softvera za zaštitu kritičnih infrastruktura, poput elektrana, od sajber rata.[14]

Polemike[edit]

Navodne veze sa Ruskom obaveštajnom službom[edit]

Prethodni rad Kasperskog sa ruskom vojskom i njegovo obrazovanje na tehnološkom fakultetu sponzorisanom od strane KGB dovelo je do polemike da li koristi svoju poziciju da unapredi interese ruske vlade i obaveštajne službe.[16][26] Prema Kasperskom, prve tvrdnje o sumnjivim vezama sa ruskim agencijama počele su da se pojavljuju nakon što je dobio svoje prve klijente u Americi.[14] Veliki deo svog radnog vremena provodi pokušavajući da pridobije vlade i organizacije da mu veruju i da veruju njegovom softveru uprkos optužbama.[17]

Kasperskijev kritičar „Wired - a“ ga je optužio da špijunira korisnike za rusku obaveštajnu službu.Ruski federalni zakon nalaže da sve ruske telekomunikacione kompanije moraju da sarađuju sa vladinim vojnim i špijunskim operacijama ako se to od njih zatraži. Kasperski je rekao da od njegove kompanije nikada nije bilo zatraženo da učestvuje u špijunaži[4] i sve nazvao „paranojom hladnog rata“.[27] Prema „Wired“, kasperskijevi saradnici tvrde „ ne nevoljno“ da je šteta koju bi špijuniranje svojih korisnika nanelo njihovoj vezi sa ruskim FSB – jem, nasledniku KGB – a , ograničena.[4] Kako Gartner kaže :“ Nema dokaza da njihovi softveri imaju „zadnja vrata“ ili ikakvih veza sa ruskom mafijom ili državom, ali još uvek postoji zabrinutost da ne možete da poslujete u Rusiji a da vas ne kontroliše vladajuća stranka.“[2] Computing je ismejao neke od najekstremnijih optužbi za špijunažu, ali je reako da bi bilo malo verovatno da ruski posao poraste do veličine Laboratorije Kasperski bez unutrašnjih veza sa ruskom vladom.[28] Novinar NPR – a se takodje slaže sa ovom izjavom govoreći da je malo verovatno da Kasperski koristi svoj softver za špijunažu, zato što bi to ugrozilo poslovanje kompanije, ali je Kasperski pokazao i neobično neinteresovanje za ruski sajber kriminal.[29]

U avgustu 2015.godine, “Bloomberg” piše kako je Laboratrorija Kasperski promenila svoj prvobitni način rada u 2012.godini. Ta objava glasi : “ visokokvalifikovani menadžeri su otišli ili su otpušteni, njhove poslove zauzimaju ljudi sa bliskijim vezama sa ruskom vojskom ili obaveštajnim službama. Neki od ovih ljudi aktivno pomažu kriminalnim istragama FSB – a , koristeći podatke preko 400 miliona korisnika".[30] “Bloomberg”[31] i “The New York Times”[2] navode i da Kasperski ima manje agresivan pristup pri identifikovanju sajber napada koji potiču iz Rusije nego prema napadima iz drork Time” navode i da Kasperski ima manje agresivan pristup pri identifikovanju sajber napada koji potiču iz Rusije nego prema napadima iz drugih zemalja. Na primer, Kasperski je navodno ignorisao ili umanjio seriju napada odbijanja usluga u decembru 2011. koji su napravljeni sa ciljem da se poremeti onlajn diskusija kritikujući ruske političare.[4][32] Takodje, je navodno ignorisao rusku špijunsku mrežu Sofacy, za koju se verovalo da je Rusija koristi protiv NATO – a i Istočne Evrope.[29] Sa druge strane, objavio je informacije o sajber napadima ruskog Crouching Yeti dva dana pre nego što je Bloomberg izneo svoje optužbe.Cite error: The <ref> tag has too many names (see the help page).[33] Konkurent “FireEye” izjavio je da je neobično čak i za SAD da istražuju sajber zločine koje je počinila jedna vlada sama sebi.[34]

Članak “Bloomberg – a”, objavljenog matra 2015, ističe da je sve veći broj izvršnog osoblja Laboratorije Kaspreski koji je prethodno radio za rusku vojslku ili obaveštajne službe.[35] Prema “News & Observer”, “Kasperskijev sveobuhvatni odgovor je srušio Bloomberg – ove optužbe i optužio ih da iznose neproverene činjenice da bi potkrepili svoje antiruske priče."[33] Konkurent „FireEye“ podržava kasperskog govoreći da mnoge američke komanije imaju radnike koji su prethodno radili za vladinu vojsku ili obaveštajne službe.[34] „NPR“ piše da je Kasperski imao povećano poslovanje sa ruskim agencijama za sajber zaštitu u cilju hvatanja sajber kriminalaca.[36] Kasperski je potvrdio da su ruske agencije među njegovim vladinim klijentima.[18][27]

U maju 2017, sumnje su se ponovo pojavile kada je direktor američke Agencije za nacionalnu bezbednost ( NSA ) , Majk Rodžers, priznao Američkom senatskom obaveštajnom odboru da je NSA nadgledala upotrebu Kasperski softvera američke vlade iz straha da bi ruske obaveštajne službe mogle da sprovedu špijunske operacije ili sajber napade protiv američke digitalne infrastrukture.[37] ABC piše da je Odeljenje za bezbednost domovine sprovelo tajno istraživanje o mogućim vezama između Laboratorije Kasperski i Ruske obaveštajne službe u februaru i da FBI trenutno sprovodi istragu.[38] Prema direktoru Odbrambene obeveštajne agencije (DIA), Vinsentu Stjuartu, njegova agencija je “pratila Kasperskog i njegov softver”."[39] U konferenciji za štampu, Eugen Kasperski je poricao da je njegov softver korišćen u slične svrhe, izjavljujući da “Kao privatna kompanija, Laboratorija Kasperski nema veza sa vladom, i da kompanija nikad nije pomogla, niti će ikad pomoći, bilo kojoj vladi na svetu u njihovim pokušajima sajber špijunaže."[40] Takođe je izjavio , da SAD ne žele da koriste njegov softver iz političkih razloga,[39] i optužbe nazvao “neosnovanom teorijom zavere."[41]

Navodno antivirusno prikrivanje[edit]

U avgustu 2015, dvoje bivših zaposlenih iz kompanije navode da je kompanija predstavila nove modifikovane fajlove na antivirusnu bazu zajednice VirusTotal da prevari programe svojih rivala u davanje lažnih poruka. Rezultat ovih lažnih poruka bilo je brisanje ili onesposobljavanje neidentifikovanih fajlova. Optužbe takođe govore da je naredba za ove akcije stigla od samog Eugena, posebno ciljajući konkurente, uključujući kineske kompanije za koje je mislio da kopiraju njegov softver. Email – ovi iz 2009, dve godine pošto je Kasperski postao direktor,su navodno procureli do Reuters, koji je naveo da Kaspersi navodno preti konkurentima „trljajući ih o kuću“, koristeći izraz popularizovan od strane Vladimira Putina.[42][43] Kompanija je porekla optužbe.[42]


Reference[edit]

  1. ^ a b c d Cite error: The named reference one was invoked but never defined (see the help page).
  2. ^ a b c d e Kramer, Andrew E.; Perlroth, Nicole (3 June 2012). "Expert Issues a Cyberwar Warning". The New York Times.
  3. ^ a b Schofield, Jack (31 January 2008). "The Russian defence against global cybercrime". the Guardian. Retrieved November 11, 2015.
  4. ^ a b c d e f g h i Cite error: The named reference eleven was invoked but never defined (see the help page).
  5. ^ a b c d e f g h i Cite error: The named reference twenty was invoked but never defined (see the help page).
  6. ^ a b Cite error: The named reference twentyone was invoked but never defined (see the help page).
  7. ^ a b c d Cite error: The named reference five was invoked but never defined (see the help page).
  8. ^ a b c d Cite error: The named reference six was invoked but never defined (see the help page).
  9. ^ a b c Cite error: The named reference four was invoked but never defined (see the help page).
  10. ^ "The virus warrior: a start-up tale". Russia Beyond The Headlines. April 29, 2010. Retrieved May 23, 2016.
  11. ^ Sambandaraksa, Don (3 September 2015). "Kaspersky wants digital passports". Bangkok Post. Post Publishing. Retrieved 13 November 2015.
  12. ^ Swartz, Jon (25 November 2008). "Russian Kaspersky Lab offers antivirus protection in U.S." ABC News. Retrieved 13 November 2015.
  13. ^ a b Weissman, Cale Guthrie (16 July 2015). "A look inside the insanely successful life of Russian mathematician and shrewd businessman Eugene Kaspersky". Business Insider. Retrieved 12 November 2015.
  14. ^ a b c d Cite error: The named reference nine was invoked but never defined (see the help page).
  15. ^ Gibbs, Samuel (1 May 2014). "Eugene Kaspersky: major cyberterrorist attack is only matter of time". the Guardian. Retrieved 14 November 2015.
  16. ^ a b c Kaspersky, Eugene (December 2012). "100 Top Global Thinkers of 2012: For decoding the secrets of cyberwar; Computer security expert, Russia". Foreign Policy (197).
  17. ^ a b "Europe - Would you trust Eugene Kaspersky, Russia's 'Cyber Security King'?". France 24. 6 October 2015. Retrieved 13 November 2015.
  18. ^ a b c d e Button, Clicking This (21 February 2015). "The Kaspersky equation". The Economist. Retrieved 13 November 2015.
  19. ^ Swartz, Jon (24 November 2008). "Russian cybercrime fighter sells security". USA Today.
  20. ^ Cite error: The named reference Hoffman 2009 was invoked but never defined (see the help page).
  21. ^ a b Finkle, Jim (2 May 2014). "Kaspersky Lab executives depart amid business strategy dispute". Reuters. Retrieved 11 November 2015.
  22. ^ "Kaspersky Lab the only one of 35 companies to defeat IPAT patent troll". ipfrontline.com. 7 August 2012. Archived from the original on 30 March 2016. Retrieved 23 May 2016.
  23. ^ Ribeiro, John (12 October 2013). "Patent troll Lodsys backs down from Kaspersky dispute". PCWorld.com. Retrieved 23 May 2016.
  24. ^ Dunn, John E (8 October 2013). "Eugene Kaspersky, patent troll killer". Techworld. Retrieved 27 April 2016.
  25. ^ "Patents by Inventor Eugene V. Kaspersky". justia.com. Retrieved 2016-05-23.
  26. ^ Zetter, K. (2014). Countdown to Zero Day: Stuxnet and the Launch of the World's First Digital Weapon. Crown/Archetype. p. 293. ISBN 978-0-7704-3618-6. Retrieved 11 November 2015.
  27. ^ a b Sonne, Paul (3 September 2013). "Data-Security Expert Kaspersky: There Is No More Privacy". The Wall Street Journal. Retrieved 13 November 2015.
  28. ^ Burton, Graeme (20 March 2015). "H4cked off: Is Eugene Kaspersky 'in bed' (or the sauna) with the Russian government? Derr, of course he is". Computing. Retrieved 13 November 2015.
  29. ^ a b Matlack, Carol (19 March 2015). "The Company Securing Your Internet Has Close Ties to Russian Spies". Bloomberg. Retrieved 1 December 2015.
  30. ^ Matlack, Carol (March 19, 2015). "The Company Securing Your Internet Has Close Ties to Russian Spies". Bloomberg.com. Retrieved April 26, 2016.
  31. ^ Gothard, Peter (20 March 2015). "Eugene Kaspersky intensifies US vs Russia flame war, accusing Bloomberg of creating 'conspiracy theories' about his company". Computing News. Retrieved 11 November 2015.
  32. ^ Cite error: The named reference MacFarquhar 2016 was invoked but never defined (see the help page).
  33. ^ a b IV, Jack Smith (20 March 2015). "Bloomberg Vs. Kaspersky: Cybersecurity Tycoon Laughs At KGB Accusations". Observer. Retrieved 13 November 2015.
  34. ^ a b Mlot, Stephanie (23 March 2015). "Kaspersky, Bloomberg Spar Over KGB Allegations". PC Magazine. Retrieved 13 November 2015.
  35. ^ Love, Dylan (20 May 2015). "Eugene Kaspersky: 'Our business is saving the world from computer villains'". The Daily Dot. Retrieved 13 November 2015.
  36. ^ Flintoff, Corey (10 August 2015). "Kaspersky Lab: Based In Russia, Doing Cybersecurity In The West". NPR.org. Retrieved 13 November 2015.
  37. ^ "Kaspersky Lab founder denies security products being used by Russia for spying | The National". Retrieved 2017-05-17.
  38. ^ Reuters (2017-05-11). "U.S. Intelligence Chiefs Say Reviewing Use of Kaspersky Software". The New York Times. ISSN 0362-4331. Retrieved 2017-05-17. {{cite news}}: |last= has generic name (help)
  39. ^ a b "U.S. intelligence chiefs say reviewing use of Kaspersky software". Reuters. 2017-05-11. Retrieved 2017-05-17.
  40. ^ "Eugene Kaspersky: We're not Russian secret-service spies". V3. 10 May 2017.
  41. ^ "U.S. intel officials slam Kaspersky while CEO calls fears of Russian influence 'unfounded conspiracy theories' - Cyberscoop". Cyberscoop. 2017-05-11. Retrieved 2017-05-17.
  42. ^ a b "Exclusive: Russian antivirus firm faked malware to harm rivals - Ex-employees". reuters.com. 2015-08-14. Retrieved 2016-03-31.
  43. ^ Menn, Joseph (28 August 2015). "Exclusive: Russia's Kaspersky threatened to 'rub out' rival, email shows". Reuters. Retrieved 11 November 2015.


Spoljašnje veze[edit]

Wikiquote has quotations related to TinaRakic/sandbox.

Template:Good article is only for Wikipedia:Good articles.


Category:1965 births Category:Living people Category:Russian computer programmers Category:Russian technology writers Category:People from Novorossiysk Category:Moscow State University alumni Category:Russian billionaires
Cite error: There are <ref group=lower-alpha> tags or {{efn}} templates on this page, but the references will not show without a {{reflist|group=lower-alpha}} template or {{notelist}} template (see the help page).

Retrieved from "https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=User:TinaRakic/sandbox&oldid=1092104055"