Zym
Zym
| |
---|---|
Village | |
Coordinates: 42°16′30″N 20°37′26″E / 42.2750°N 20.6240°E | |
Location | Kosovo[a] |
District | Prizren |
Municipality | Prizren |
Population (2011)[1] | |
• Total | 1,782 |
Time zone | UTC+1 (CET) |
• Summer (DST) | UTC+2 (CEST) |
Zym (in Albanian) or Zjum (in Serbian; Зјум), is a village in the Prizren Municipality of southwestern Kosovo.
Geography
The settlement lies in the eastern part of the Has region in Kosovo, known as Prizren Has (the other being Gjakova Has[2]).
History
During the Kingdom of Yugoslavia, Zjum was the center of a srez (municipality).[3] In 1970, the village had 122 Albanian houses, hailing from Shkodër Malësia (77 houses), Eastern Malësia (6 houses) and from Mirditë (39 houses), their ancestors having settled here during the 18th century.[4]
During FR Yugoslavia (Serbia and Montenegro), the settlement was known as Zjum Has (Зјум Хас, Zym i Hasit), in order to differentiate from Zjum Opoljski in Opolje. Zjum Opoljski was founded by settlers from Zjum Has.[5]
Demographics
According to the 2011 census, it had 1,782 inhabitants, all of whom declared as Albanians.
Notes
References
- ^ 2011 Kosovo Census results
- ^ Mirjana Menković (2004). Kosovo i Metohija u svetlu etnologije: zbornik radova. Етнографски музеј у Београду.
... јевића.9 Црногорски лосељеници — колонисти, чинили су, заједно са колонистима из Србије, Лике, Босне и Херцеговине, једино српско православно становништво пред Други свегски рат у Хасу (Ћако- вички и Призренски Xас).
- ^ Desimir Tošić (1952). Srpski nacionalni problemi. Oslobodjenje. p. 177.
- ^ Stamenković 2001, p. 328
Год. 1970. броји 122 албанске куће, пореклом из скадарске Малесије (77 кућа), ис- точне Малесије (6 кућа) и од Миридита (39 кућа)
- ^ Stamenković 2001, p. 329
Назив је пренето име села - Зјум Xас (у Призренском Xасу), из старог завичаја досељеника, оснивача насеља
Sources
- Milenko S. Filipović (1958). Хас под Паштриком. Сарајевски граф. завод. pp. 107–.
- Srboljub Đ Stamenković (2001). Географска енциклопедија насеља Србије: М-Р. Универзитет у Београду. Географски факултет. ISBN 978-86-82657-15-6.