Old Rashko

From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search
Old Rashko
Born Рашко Колашинац
c. 1770
Old Herzegovina, Ottoman Empire
Nationality Ottoman, Montenegrin, Serbian
Other names Old man Raško
Occupation a Serbian storyteller and gusle player (guslar)

Old Rashko or Old man Raško[1] (Serbian: Старац Рашко; Старац Рашко Колашинац)[2] was a Serbian storyteller and gusle player (guslar) known as one of the most important sources of the epic poetry recorded by Vuk Karadžić.

Biography[edit]

Rashko was born c. 1770 in the region of Old Herzegovina, like Tešan Podrugović, but later moved to Kolašin.[3][4] According to some theories, he was probably a brother of Marko, the grandfather of Svetozar Marković.[5][6] At the beginning of the First Serbian Uprising, Rashko came to the village of Sabanta in the Jagodina nahiyah.[7] He participated in the First Serbian Uprising and distinguished himself in the Battle of Lipar (1804), in which he raised the revolutionary flag, and the Battle of Deligrad (1806).[8][9]

Songs[edit]

Old Rashko was illiterate.[10] Based on his singing, Vuk Karadžić recorded some of the best poems with motifs derived from medieval Serbian history, like The Building of Skadar or Uroš and the Sons of Marnyava.[11] Jacob Grimm was particularly enthralled by The Building of Skadar and described it as "one of the most touching poems of all nations and all times".[4][12] He was also the source of the songs Four Uskoks, The Building of Ravanica and The Maiden Margita and Duke Rajko.[13][14][15] Vuk Karadžić stated that the song Battle of Deligrad was probably authored by Rashko himself.[16] Vuk Karadžić also recorded another version of the song The Marriage of King Vukašin from Rashko, but it was not published as he probably considered it worse than the other versions.[13] In a letter Vuk wrote to Miloš Obrenović he stated that he failed to record two beautiful songs from Rashko's singning: The Wedding of Ivo Senjanin and Three Prisoners.[17] Miloš knew Raško personally, otherwise Vuk would not write about him in such manner.[18]

Vuk classified Rashko's songs into songs from Herzegovina, and this classification caused polemics between Svetozar Matić who believed that his songs were originally from Srem, although Raško had actually never visited Srem, and some other scholars who confirmed Vuk's opinion.[19][13]

In his songs Rashko paid much attention to ethics, being almost obsessed with righteousness, loyalty, and disloyalty.[20][21]

Vuk Karadžić recorded and published ten songs from Rashko's singing.[13][16]

  • The Building of Skadar (Зидање Скадра)
  • The Building of Ravanica (Зидање Раванице)
  • The Death of Dušan
  • The Emperor Suleyman and Savo Patriarch
  • Uroš and the Sons of Marnyava (Урош и Мрњавчевићи)
  • Four Uskoks (Четири ускока)
  • Battle of Deligrad - probably authored by Rashko
  • The Maiden Margita and Duke Rajko (Маргита девојка и Рајко Војвода)
  • The Wedding of Prince Lazar
  • The Wedding of Grujica Novaković
  • The Marriage of King Vukašin - recorded but not published version

See also[edit]

References[edit]

  1. ^ Willem G. Weststeijn (1994). Dutch Contributions to the Eleventh International Congress of Slavists, Bratislava, August 30-September 9, 1993: Literature. Rodopi. p. 10. ISBN 978-90-5183-657-8. Retrieved 4 March 2013. 
  2. ^ Radosav Medenica (1975). Nasa narodna epika i njeni tvorci. Obod. p. 94. Retrieved 3 March 2013. 
  3. ^ Novak Kilibarda (1972). (Poezija i istorija). p. 91. Retrieved 1 March 2013. Старац Милија, Тешан Подруговић и старац Рашко поријеклом су из пограничних крајева према Црној Гори 
  4. ^ a b Alan Dundes (1996). The Walled-Up Wife: A Casebook. Univ of Wisconsin Press. pp. 3ff. ISBN 978-0-299-15073-0. Retrieved 1 March 2013. Karadzic recorded one version of the ballad from one of his prize informants, a man called Old Rashko, who was born in old Herzegovina, but who later came to Serbia, specifically the town of Kolasin. The ballad was first published in 1815.  Cite error: Invalid <ref> tag; name "Dundes1996" defined multiple times with different content (see the help page).
  5. ^ Vuk Stefanović Karadžić; R. Aleksić (1958). Pjesme junačke najstarije. Prosveta. p. 665. Retrieved 4 March 2013. Рашков брат Марко, који је тада пребегао заједно са Рашком, јесте деда познатог социјалисте српског, Светозара Марковића 
  6. ^ Božidar Kovačević (1949). Iz prošlosti. Srpska književna zadruga. p. 156. Retrieved 3 March 2013. Због тога би се могло претпо- ставити да је породица Марковића прешла у Србију из некога краја северно од Таре и западно од Ибра, ако се докаже да је Вуков „старац Рашко" доиста брат Марка, Светозарева деде. 
  7. ^ Vuk Stefanović Karadžić (1833). Narodne srpske pjesme. U štampariji Brejtkopfa i Eršla. p. 17. Retrieved 3 March 2013. 
  8. ^ Miodrag Popović (1987). Vuk Stef. Karadžić: 1787-1864. Nolit. p. 158. Retrieved 1 March 2013. У ствари сам спевалац Старац Рашко, устаник из доба Кара- ђорђа и борац у шанцу на Делиграду 
  9. ^ Rajko Petrov Nogo (1990). Srpske junačke pjesme: antologija. BIGZ. p. 408. Retrieved 1 March 2013. Тако је, на пример, Старац Рашко 1804. развио устанички барјак на Липару, а 1806. бранио Делиград. 
  10. ^ Bogdan Popović; Jovan Skerlić (1908). Srpski književni glasnik. p. 467. Retrieved 1 March 2013. Па и Вукову полагању рачуна у предговору од 1833 године не треба веровати, јер је међу записиваче(\) убројао и неписмене људе као што су „старац Рашко од Колашина и Рово, момак господара Јована Обреновића". 
  11. ^ Svetozar Koljević (1998). Postanje epa. Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom Sadu. p. 301. Retrieved 1 March 2013. Али вриједи примијетити да је Старац Рашко - пјевач неколиких најбољих пјесама с мотивима из средњовјековне српске историје, попут сјајне, иако изузетно контроверзне пјесме „Зидање Скадра" и опште признате „Урош и Мрњавчевићи" 
  12. ^ Paul Rankov Radosavljevich (1919). Who are the Slavs?: A Contribution to Race Psychology. Badger. p. 332. Retrieved 1 March 2013. 
  13. ^ a b c d Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 2000. p. 540. Retrieved 3 March 2013. Старац Рашко и у песми Чешири ускока (Вук III, 47) прерушава своjе jунаке на сличан начин. кат ко^и овакво „одело" или, тачн^е, маска може да изазове  Cite error: Invalid <ref> tag; name "Zbornik_Matice_srpske_za_knji.C5.BEevnost_i_jezik" defined multiple times with different content (see the help page). Cite error: Invalid <ref> tag; name "Zbornik_Matice_srpske_za_knji.C5.BEevnost_i_jezik" defined multiple times with different content (see the help page). Cite error: Invalid <ref> tag; name "Zbornik_Matice_srpske_za_knji.C5.BEevnost_i_jezik" defined multiple times with different content (see the help page).
  14. ^ Vuk Stefanović Karadžić; Milne Holton; Vasa D. Mihailovich (1997). Songs of the Serbian people: from the collections of Vuk Karadžić. University of Pittsburgh Press. p. 102. ISBN 978-0-8229-3952-8. Retrieved 4 March 2013. "The Building of Ravanica"; the shorter version translated here (Karadzic ii, 35 ), sung to Vuk by Old RaSko 
  15. ^ Dragutin A. Stefanović; Vukašin Stanisavljević (1962). Pregled jugoslovenske književnosti: Narodna književnost, feudalna književnost, dubrovačko-dalmatinska književnost i racionalizam. Zavod za izdavanje udžbenika Narodne Republike Srbije. Retrieved 4 March 2013. 
  16. ^ a b Referati i saopštenja - Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Međunarodni slavistički centar. 1972. p. 237. Retrieved 3 March 2013. По свој прилици је Рашко ову последњу песму сам спевао у логору на Делиграду, јер је ја ни од кога тако по реду нисам могао чути, као од њега, а и они  Cite error: Invalid <ref> tag; name "Referati_i_saop.C5.A1tenja_-_Nau.C4.8Dni_sastanak_slavista_u_Vukove_dane" defined multiple times with different content (see the help page).
  17. ^ Radovan Samardžić (1994). Pisci srpske istorije. Prosveta. p. 49. Retrieved 4 March 2013. „а и код Рашка су ми остале двије лијепе пјесме не преписате: о Женидби Иве Сењанина, и о три сужња 
  18. ^ Naš jezik. Lingvističko društvo. 1959. p. 95. Retrieved 4 March 2013. Да Рашко ни)е био познат и близак Милошу, не би Вук могао тако писати. 
  19. ^ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1965. p. 273. Retrieved 4 March 2013. 
  20. ^ Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1987. p. 217. Retrieved 3 March 2013. 
  21. ^ Ljubiša Rajković Koželjac (1970). Članci iz jezika i književnosti. Tehnički školski centar. p. 39. Retrieved 4 March 2013. Старац Рашко, тај велики поборник правде