Vasos Mavrovouniotis

From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to navigation Jump to search
Vasos Mavrovouniotis
Vaso Brajovic.jpg
Monument to Vasos Mavrovouniotis in Podgorica.
Birth name Vaso Brajević
Born 1797[1]
Mojdež, Republic of Venice (modern Montenegro)
Died 1847
Allegiance Greece Greek revolutionaries
Battles/wars Greek War of Independence (1821–1832)

Vasos Mavrovouniotis (Greek: Βάσος Μαυροβουνιώτης, literally "Vasos the Montenegrin"; 1797 – 1847) was a Montenegrin general, who played a significant role in the Greek revolution against the Ottoman Empire in 1821.


Origin and early life[edit]

Vaso Brajević (Васо Брајевић) was born in Mojdež, in the Bay of Kotor (modern-day Montenegro).[2][3][4] He was an ethnic Serb.[5] He went to the maritime school in Herceg Novi,[6] where he excelled.[7]

He was given the nickname Mavrovouniotis or Mavrovouniota, "Montenegrin" (Васо Црногорац), in Greece.[3]

Greek Revolution[edit]

In 1821 he led a force of 120 Montenegrins and Greeks, and joined the early stages of the Greek revolution. His first stop was in central Greece where he met with Nikolaos Kriezotis, an old time Greek fellow warrior,[8] leader of the Greek Revolution in Euboea, with whom he was a “Vlami” (a spiritual brother, an ancient Balkan practice of blood brotherhood). In 1822 he participated in the fight against the Turks in Athens where he showed bravery and was widely accepted as one of the best fighters of its period.

In 1824 a Greek civil war erupted and Mavrovouniotis joined forces with the government mainly composed of Greeks he knew since the early stages of the revolution. For his commitment to the side that finally won the domestic conflict he was assigned the rank of General and was given a force of 1,500 men; a considerable army at that period. In the period between 1826-27 he was one of the few guerilla fighters not to be defeated by the Egyptian forces led by Ibrahim Pasha, that nearly destroyed the Greek forces. He participated in a failed Greek expedition in Cyprus and Lebanon aiming at inciting a revolt in those areas.[9]

Service in the Kingdom of Greece[edit]

In the newly established Greek state in 1830’s he became a member of the elite that surrounded the first Greek King Otto, prince of Bavaria. He was both a member of the Privy Council and adjutant to King Otto. He died on 9 June 1847 and was widely admired by the Greek people as one of the leaders of the Cause and as one of the leading figures of the independent state.[10] During his military career he had a leading role in thirty six battles and had suffered many injuries, including a penetrating wound in his chest.[11]

A dagger belonging to Mavrovouniotis is displayed at the National Museum of Athens. The bayonet-like object on the left (charbi, χαρμπί) was used as knife sharpener or muzzleloader. The dagger on the right bears the inscription (in Greek): "Fighting holy battles for his friend Greece. Vassos Mavrovoniotes".[12]


Mavrovouniotis married Helena Pangalou from the well known Pangalos family, in 1826. Helena followed him throughout the harsh campaigns in the Greek mountains against the Turks. She died in 1891 and they had two sons, Alexandros and Timoleon, both of whom became generals in the Greek Army.

See also[edit]


  1. ^ Whitcombe & Eliot 1992, p. 175.
  2. ^ Васко Костић, "У страним устанцима", Подвизи Бокеља ван Боке, Бокељи су одлазили на пут у најблиставијим народним ношњама. Грци их ни по чему нису разликовали од Црногораца. Онима који су се у Грчкој задржали или постали познати, пред презименом су додавали надјевак "Мавро... " (Црногорац) са хеленизираним "ис" или "ос" завршетком. Тако су Бокељи Перо Миховић, Лесо Кордић и Васо Брајевић постали:
    Петрос Мавромихалис, Александрос Маврокордатос и Васос Мавровунотис. Од осам најпознатијих вођа грчког општег устанка за ослобођење, три су била Мавро...са. Они су били активисти Фелики хетерије или клефте још прије озваничења устанка, а укључили су се у устанак од првих битака.
    Бокељи, који су пристизали као добровољци, придодавани су Мавросима због лакшег споразумијевања. Тако је Крсто Брајић, јунак од заната из Брајића, придодат устаничком вођи Васу Брајевићу из Мојдежа, односно Васосу Мавровунотису. Већ након првих битака и показаног јунаштва Крста Брајића, четовођа Васос га је поставио за свог ађутанта. Да то није учинио Васос се можда никад не би прославио.
  3. ^ a b Историски записи. 14; 18. с.н. 1961. p. 499. Слично њему био је про- зван јуначким именом Црногорца (Маугоуишо1о) неустрашиви и храбри поморски капетан Васо Брајевић, родом из Мојдежа у херцегновској општини, који се као филхелен нарочито просла- вио у ... 
  4. ^ Miloš Crnjanski (2003). Najlepši putopisi Miloša Crnjanskog. Prosveta. p. 76. На бедеме Триполице, у време ослобоћења грчког, први је хришћански барјак развио Васа Брајевић, капетан из Мојдежа. Он је тај који је дошао у помоћ и спасао грчку војску Фабијера, на Еубеји, па га грчки краљ Ото именова ... 
  5. ^ Bela K. Kiraly; Gunther Erich Rothenberg; Kirly Béla (1 August 1986). War and Society in East Central Europe: Special Topics and Generalization on the 18th and 19th Centuries. University Press of America, Incorporated. p. 316. ISBN 978-0-8191-5560-3. 

    A Montenegrin Serb

  6. ^ Boka. 1–3. 1969. p. 154. ... поморских предмета у Поморској школи у Херцег-Новом, пом. капетани Шпиро и Марко Радуловићи из Мојдежа, Никола Јанковић из Топле и Марко Гојковић из Мокрина. У том колу најпознатији је био Васо Брајевић из Мојдежа, 
  7. ^ Kotor (Montenegro) Pomorski muzej (1975). Godišnjak. 23-25. p. 117. Ту се истичу: Васо Брајевић из Мојдежа, 
  8. ^ Makrygiannēs, Iōannēs (2001). Memoirs. Narok. p. 532. ISBN 9789608708402. 
  9. ^ Chrysologis 1876, pp. 32-37.
  10. ^ Whitcombe 1992.
  11. ^ Chrysologis 1876, p. 16.
  12. ^  Missing or empty |title= (help)